Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе празник који прославља Свету Тројицу, у спомен на силазак Духа Светога на апостоле.
Пошто се овај велики догађај одиграо 50 дана после Васкрсења Христовог, и празник се увек слави 50. дана после Васкрса, па стога увек пада у недељу и зове се још и Педесетница.
Читава служба Педесетнице, за коју је карактеристично то да је врло свечана и узвишена, представља разраду свакодневне литургијске песме у част Свете Тројице: "Видесмо Светлост истинску; примисмо Духа Небескога; нађосмо веру истиниту, клањајући се нераздељивој Тројици, јер нас је Она спасла". У службама овога дана много пута се пева и молитва Духу Светоме: "Царју Небесниј".
На велики празник Света Тројица верници традиционално посећују манастире и траже опрост грехова или лек за болести. Добро је, како се верује у народу, из тих манастира понети освештану водицу јер у наредних годину дана обезбеђује хармонију у дому. Овај празник назива се и Духови, пошто представља силазак Светог духа на апостоле.
Народна веровања и обичаји
Пре Духова, на гробљу се одржавају такозване отворене задушнице. Верује се да се у том периоду "отварају" гробови и да се може разговарати са мртвима. Обичај је и да се на самој хумци послужује храна (панаија) за душу умрлог.
На празник силаска Светог Духа на апостоле, под у храмовима покрива се травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем. Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га пак преузели од Јевреја. Они су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће гранчицама, зеленилом, травом и цвећем. То их је подсећало на време када су преко Мојсија добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира, јер су у пустињи живели у колибама од грања и лишћа. На Духове у храму народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће у торбама и ташнама јер верују да ће их Бог заштитити од разних несрећа које могу да их снађу.
Овај празник славе католици, православци и многе друге хришћанске цркве.
Верује се да у периоду пре и после овог празника владају моћне енергије. Обичај је да се обилазе манастири, што би нарочито требало да чине особе које траже опрост грехова или лек за болест.
(Телеграф.рс)