Српска православна црква данас слави Светог Луку, једног од првих проповедника хришћанства, савременика Исуса Христа и аутора трећег јеванђеља (по редоследу у Новом завету), као и Дела апостолских.
Црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа, пошто је живописао три иконе - Пресвете Богородице и иконе Светих апостола Петра и Павла.
Овај празник, у народу познат као Лучиндан, спада међу чешће крсне славе у српском народу.
Био је лекар по занимању, а у младости је у Антиохији учио грчку филозофију, медицину и живопис. Пратио је апостола Павла на мисионарским путовањима и написао Јеванђеље по Луки и Дела апостолска.
После Павлове смрти, Свети Лука је ширио хришћанство широм данашње Италије, Далмације, Црне Горе, Србије и Македоније. Према предању, у 84. години у Теби су га ухватили идолопоклоници и убили. Његове мошти се сматрају исцелитељским.
Овај празник означава почетак зиме и кратких дана па се у народној изреци каже: „Свети Лука, снег до кука“.
Српска православна црква данас обележава и недавно канонизованог Светог Петра Цетињског, као заветни празник и "црвено слово" у календару.
Према запису владике Николаја, овај светитељ је „цео свој живот витешки посветио своме народу", борећи се да измири завађена племена и одбрани земљу од спољних непријатеља.
Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру.
