Српска православна црква данас обележава Духовске задушнице, познате и као летње задушнице, дан посвећен упокојеним прецима. Обичај је да се оде у цркву и на гробље и упале свеће за преминуле чланове породице. Уз паљење свећа, требало би изговорити молитву за спас душе покојника.
Молитва за покојнике, посебно кад је изговорена на било која од четири општа задушна дана током године, веома је потребна и представља изузетно доброчинство за њих. У црквеној години постоје четири општа задушна дана: Задушнице пред Васкршњи пост (уочи почетка Великог поста), Духовске задушнице (уочи празника Свете Тројице), Михољске задушнице (уочи Михољдана) и Митровске задушнице (уочи Митровдана). У црквама се обележавају Светом литургијом и парастосом, на коме свештеник вином прелива жито, а после службе се обилазе гробља.
На гробље би требало однети свеће, кувано жито и црно вино, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле. Верује се да је свећа упаљена на било који од четири општа задушна дана вреднија од свих свећа које палимо током године.
У цркви се на Задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова четвртог века хришћанске проповеди:
"Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих."
На задушне дане обавезно би требало изговорити молитву за упокојене.
Да ли су неопходне наше молитве за преминуле? Јесу, зато што за њих представљају велико доброчинство. Како наводе православни извори, после смрти постоје две вечности - вечно блаженство праведника и вечно мучење грешника. Познато је и то да на земљи нема човека који је живео, а да није згрешио. Тако да је тачна тврдња да се у греховима рађамо, у греховима проводимо живот, у греховима и завршавамо своје земаљско постојање. Али да ли сви они који греше приносе потпуно и искрено кајање пре смрти?
Понекад смрт задеси човека који се налази у стању тако тешке болести кад губи сећање и кад је његова душа сасвим онемоћала. У таквом стању човек не може да се сети свих својих погрешних поступака и да се покаје за њих, и умире с греховима.
Често смрт човека погоди изненада и он, не приневши никакво покајање, такође одлази с греховима, па сам себи више ни на који начин не може да помогне. Човек може да промени своју судбину само док је жив чинећи добра дела и молећи се Господу за своје спасење. Управо у таквим случајевима је молитва за покојнике веома потребна и представља изузетно доброчинство за њих.
Молитва за упокојене
"Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица твога весели све од века свете твоје.
Даруј им царство твоје и учешће у неисказаним и вечним твојим добрима, и наслађивање у твом бесконачном и блаженом животу. Јер си ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу твојих, Христе, Боже наш, и теби славу узносимо са беспочетним твојим оцем и пресветим, и благим, и животворним твојим духом, сада и увек и у векове векова. Амин."
Извор: Блиц
