Српска православна црква и верници данас обележавају Материце, један од неколико празника који претходе Божићу. Детињци, Материце и Оци, проводе се у заједништву, уз окупљање породице.
Материце су највећи хришћански празник мајки и жена у нашем народу. Као што су мајке везивале децу на Детињце, на исти начин данас деца везују мајке. Оне се одвезују поклонима, који могу бити и скромни, попут бомбоне или јабуке.
Симболика везивања
Обичај "везивања" и "одвезивања" потврђује нераскидиву везу свих чланова породице и симболише чврсте породичне везе, слогу и мир.
Исто као и мајке, везују се и жене у окружењу – комшинице, тетке, баке. Спрема се свечани, због Божићног поста, посни ручак, који окупља целу породицу.
Као и крсне славе и ови празници су јединствене наше светковине.
Материце су, као некада, и данас прилика да се обрадују сиромашна или деца без родитеља.
У дубљем, црквеном контексту, празници Детинци, Материце и Очеви не повезују само ту једну генерацију, него све генерације родитеља, мајки и деце уназад. То повезивање сеже до најдаљих, најстаријих времена библијске историје када се сећамо свих великих жена из предхришћанских и хришћанских времена.
Обичаји и веровања
Постоји и веровање да мужеви треба да вежу своју тек удату жену и тако призову добијање потомства у наредној години. Такође, у неким крајевима, посебно у данашњој Херцеговини, постојао је обичај да се тек венчани пар заветује једно другом на Материце/Оце, потврђујући црквени венчани завет.
За Материце је обичај и да све жене обавезно оду на литургију у цркву где их свештеник причести и да им опросте од свих грехова које су евентуално починиле последњих годину дана. Према једном народном веровању, на Материце нипошто не треба обући већ ношену одећу већ искључиво нову, како бисмо „чисти“ ушли у Нову годину.
Извор: Блиц жена
