Српска православна црква и верници данас прослављају Света три јерарха. Овај хришћанскипразник установљен је 1076. у част светаца Василија Великог,Григорија Богослова и Јована Златоустог. Света Три Јерарха су крсна славапородица, цркава, манастира, као и еснафска слава бакалина.
Заједнички празник три васељенска учитеља, који се у СПЦслави као Света три јерарха, установљен је у 11. веку, 1084. године у Цариграду,у време цара Алексија и Комнена чиме је окончан велики јавни спор о важностисваког појединачно. Једни су уздизали Василија због његове чистоте и храбрости,други Григорија због недостижне висине у богословљу, а трећи Златоустог збогчудесне слаткоречивости и јасноће у проповедању хришћанске вере.
Према предању, светитељи су се јавили у сну епископуевхаирском Јовану, прво сваки засебно а потом заједно поручивши му да су 'једноу бога', да у њима нема ништа противречно и саветујући га да им напишезаједничку литургију и одреди заједнички празник. На овај празник СПЦ слави светог Василија Великог каореторичара, филозофа и писца светих литургија које се служе 10 пута годишње навелике православне празнике. Свети Григорије Богослов се прославља као епископ уЦариграду који је 12 година управљао црквом утврђујући православље, а светиЈован Златоусти као велики беседник и тумач Светог писма који је својомречитошћу и јасноћом мисли превазишао све грчке реторичаре.
У нашем народу Три јерарха су од давнине еснафска славаметалаца, док их православни грчки народ сматра не само црквреним већ и националними школским празником. Сваки од ових црквених отаца празнује се и посебно.
