Српска православна црква и верници данас славе успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и државни празник – Дан словенске писмености и културе.
Дан сећања на мисионарство и визионарство браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у другим словенским земљама.
Ћирило и Методије остали су упамћени као "словенски апостоли", који су створили глагољицу, прво писмо Словена.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.
Од прошле године 24. мај се обележава као државни празник – Дан словенске писмености и културе.
Словенске језике делимо на три групе.
Источнословенска група - руски, украјински, белоруски
Западнословенска група - пољски, чешки, словачки, лужичкосрпски
Јужнословенска група- српски, бугарски, македонски, словеначки, босански, хрватски, црногорски
У време када језици трпе различите ударе и захтевају питања и посебне одговоре, важно је подсетити на значај писма и народног језика. О томе да овај датум упозорава да су језик, писменост и култура најбоље везивно ткиво, наводи и министар културе.
"Овај празник прилика је да се подсетимо значаја писмености, писма и народног језика који су кроз таму векова често били једини а увек најважнији залог опстанка и светионик за слободу српског народа. Писмо је живо онолико колико се примењује а језик се чува високим нивоом културе", наводи се у саопштењу министра културе и информисања Владана Вукосављевића.
