Српска православна црква обележава празник посвећен Козми и Дамјану, у народу познат као Врачеви или Врачи. Ови свеци се сматрају заштитницима лекарске професије. Данашњи дан је по народном веровању добар за молитву за оздрављење.
Према предању, светитељи су помагали и лечили не тражећи заузврат ништа "ради добитка и богаћења, већ Бога ради" па су у народу познати као свети Бесребреници. Исцелитељи Козма и Дамјан се сматрају заштитницима лекарске професије.
"Изучивши лекарску уметност, ова света браћа исцељиваху сваку болест, јер им у свему помагаше благодат самога Бога. И на које год болесне људе и стоку полагаху руке своје, ови одмах потпуно оздрављаху. Но добри исцелитељи ни од кога не узимаху награду за исцељења, због чега и бише прозвани: бесплатни лекари", наводи СПЦ.
"Свети Козма и Дамјан, браћа по телу, родом из Азије, сијали су добрим делима, па добише од Бога дар исцељења и дароваше здравље и душама и телима лечећи сваку слабост и сваку немоћ", записао је владика Николај Велимировић.
Записано је, такође, да је Козма "љуто замерио Дамјану када је од Паладије, жене коју су излечили од тешке болести, узео три јајета и да је чак тражио да га по смрти не сахране поред брата".
Светитељи су ипак сахрањени један поред другога у месту Фереману. Светитељи Козма и Дамјан, у народу познати и као Свети Врачи, представљају се на иконама и фрескама у средњовековној одећи, с ковчежићима у којима су носили лекове.
Једна од најпознатијих фресака с ликовима Светих Козме и Дамјана налази се у Пећкој патријаршији, изнад саркофага архиепископа Данила Другог.
Свети Врачи обележавају се с уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здраве и способне за рад током целе године.
Болесници се заветују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве, а у народу постоји веровање да на овај празник није добро радити тешке физичке послове, посебно не на великим висинама. Овај празник се слави и као заштита од удара грома.
