Српска православна црква и верници данас обележавају дан посвећен Успењу Пресвете Богородице – познатији као Велика Госпојина. Овај дан прославља се у знак сећања на смрт Богородице.
Предање каже да је Богородица живела дуже од 60 година и да је после Исусове смрти и васкрсења наставила његову мисију. Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по Јулијанском календару.
Овај дан се обележава од 528. године. По старом календару, посебно је свечано у Јерусалиму, јер тамо Јерусалимска патријаршија врши обред симболичне сахране Богородице. Слични обреди постоје у Русији и у Украјини.
Свето писмо не даје сазнања о крају земаљског живота Богородице. По предању и списима, који немају свети карактер, сматра се да је мајка божија до краја живота, после смрти и васкрсења Христовог, живела у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.
Према другим непотврђеним изворима, Богородица је путовала по пределима данашњег Блиског истока, па је тако стигла и до Свете Горе. Не мали број породица слави данашњи празник као своју крсну славу, а међу њима је и ужарски еснаф у лесковачком крају. Како празнику претходи двонедељни пост, данас се верници, посебно жене, причешћују, уопштено говорећи, овај дан се сматра празником жена и мајки.
Пресвета Богородица је, према веровању Срба, заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе лековите воде да се умију.
Верује се и да биље и траве убране на Велику Госпојину имају изузетно лековита својства. Беру се боровнице и лековите траве, а верује да се ће оне донети здравље и благостање свима у дому.
Према веровању Срба, у периоду између две Госпојине, или периоду прелаза, важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке.
За празнике Велику и Малу Госпојину обичај је да, нарочито жене, поштују велики број забрана, које се односе на обављање послова у кући и око ње.
Исто тако данас није добро ишта радити рукама, нарочито послове са иглама, или уопште започињати нов посао.
