Касна јесен и прохладни новембарски дани већ вековима су време за како то у народу назвају свињокољ. У многим српским селима увелико се пуше раније и крчкају чварци.
И у општини Чајетина која обилује сеоским домаћинствима, ових дана газде кољу свиње и припремају разне прерађевине од свињског меса. Такав случај је и на породичном имању Благоја Божовића из Семегњева, који уз помоћ свога комшије Пера у јутарњим часовима креће са радом. Он каже да се тако у његовом селу ради откад зна за себе, а вероватно и много пре тога, свиње се добро хране у младим данима, а када дође новембар коље се на велико у зависности колико је домаћинство и колике су чије потребе, чак буде меса и за продају. Одвајају се пршута и сланина и стављају у сушаре где се по тачно утврђеном редоследу данима суше и полако претварају у деликатесе по којима је овај наш простор веома познат. Такође топи се маст која се у последње време све више користи у исхрани, праве се чварци и кавурма.
Уз добру пршуту, чварке и по коју домаћу ракију, зима некако брже прође, а традиција наших предака још дуго времена имаће своје присталице на овим просторма.
