Услед тренутне ситуације у Европи и читавом свету сва спортска такмичења су прекинута. Фудбалска првенства су заустављена у завршној трећини сезоне, међу њима и шпанска Примера. У тренутку када је договаран разговор са првотимцем Осасуне, Дарком Брашанцем, није било наговештаја ванредних мера које су паралисале Европу, тако да су и питања базирана пре свега на фудбалским темама. Међутим, с обзиром да је Шпанија једна од земаља у којима је ситуација са коронавирусом веома озбиљна, везиста тима из Памплоне за zlatiborpress.rs посведочио је и о стању на Пиринејима.
-Ситуација је озбиљна, има доста оболелих и сваког дана расте број. У карантину смо већ седам дана, једино што смемо је да одемо по храну, лекове или у болницу, остало време мораш да проведеш у кући. Тако га и проводимо, свесни смо да је ситуација озбиљна и да морамо да следимо упутства и да се надамо да ће што пре ове мере донети резултате и да ћемо се вратити нормалном животу - каже Брашанац.
У тренутку прекида такмичења Осасуна се налази на 11. месту Примере, са осам победа, 10 ремија и девет пораза. Брашанац је 19 мечева започео у стартној постави. Иначе, чајетински везиста постао је члан Осасуне прошлог лета када је, после неколико позајмица, прешао из Реал Бетиса, чији је био члан. Медији у Србији у тим тренуцима помињали су, између осталог, могућност да пређе у редове Еибара.
-Први контакт смо остварили још на почетку јуна, пре почетка прелазног рока. Разговарао сам са тренером и спортским директором и одмах ми се свидела идеја да пређем у Осасуну, само је требало сачекати да се клубови договоре око трансфера. Што се тиче Еибара, не знам да ли је било нечега, од почетка ми је главна идеја била Осасуна.
Иако је нападачки стил игре својствен многим клубовима у Шпанији, Осасуна се сматра за један у којем је овакво схватање игре посебно заступљено.
-Да, играмо јако високо, желимо да извршимо притисак на одбрану било које екипе и то јесте ствар која ми се највише допада у екипи. Против сваког тима смо тако изашли и желели да победимо, наравно, некада не успеш, али мислим да смо доста бодова узели управо због таквог стила игре. Први циљ је опстанак, као што је и половини тимова у Примери, која је врло захтевна и незгодна. Имамо пример Еспањола, који је групу у Лиги Европе прошао као први, доста утакмица у Европи је играо са комбинованим саставом, а скоро целу лигу је у зони испадања.
С обзиром да је у Шпанији довољно дуго да се на неки начин може сматрати домаћим играчем, Брашанац каже да њему и његовој породици одговара начин живота у тој пиринејској земљи. Такође, веома брзо су савладали шпански језик.
-Да, живим већ дуго у Шпанији са породицом, скоро перфектно знамо језик, старији син такође, млађи је још беба... Брзо смо га научили, за неких пет-шест месеци. Желели смо да што пре научимо, лакше буде не само у клубу, већ генерално, у граду, продавници, болници... Тако да сам интервјуе на шпанском давао већ на крају своје прве сезоне у Шпанији, додуше не тако често као сада, али јесам. Сада је то доста често и немам никакав проблем да дам изјаву ни после утакмице, ни да одем на конференцију или неки интервју да урадим... Могу да кажем да смо баш задовољни животом у Шпанији.
Претходних година Брашанац је на свој начин помагао фудбалске колективе у родном месту, пре свега школе фудбала. Донирао је опрему подмлатку ФК Чајетина, а планиран је и за промотера фудбалског кампа за млађе категорије који ће (уколико ситуација дозволи) тај клуб организовати у јуну. У складу с тим, Брашанац се присетио својих фудбалских почетака.
-Почео сам са шест година, у школи фудбала у Чајетини. Тренирали смо у хали у Чајетини и први тренер је био Радул Симић, који је обожавао да ради са нама и који је имао један начин рада који је мени лично доста помогао у каснијем развоју. Почео сам да тренирам фудбал гледајући мог брата како свакодневно иде на тренинге и са којим задовољством је ишао и онда сам и ја пожелео да почнем. У неком кратком периоду су кренули и другари са којима сам био нераздвојан у предшколском и некако се све поклопило да ми се свиди све то.
Релативно брзо уследио је прелазак у школу Партизана, једну од најпознатијих у Европи по питању рада са млађим селекцијама.
-Па мени, као навијачу Партизана, то је изгледало као сан. Али смо свему приступили доста озбиљно, прво сам се лепо упознао са играчима, тренером, начином размишљања и стилу Партизанове школе, па смо тек онда одлучили да дефинитивно пређем у Партизан.
И. Јанковић (фото: архива)
