Дечји драмски студио „Бистричак“ одиграо је у петак, 7. јуна , своју четврту премијеру. Реч је о представи најстарије групе овог драмског студија „Свемирски змај“ чију адаптацију је, према тексту Душана Ковачевића, урадила и режирала Биљана Здравковић, уметнички руководичац „Бистричка“.
„Наша глумачка школска година почиње и траје скоро као и школска година . Кад деца у септембру крену у школу, и ми се организујемо. Направимо аудицују за нове чланове, јер неки од старих одлазе на даље школовање, а неки због већих обавеза прекидају са радом у групи. У суштини, већина је ту и жели да одигра своје старе представе током године, а нове се раде за фестивал „Деца међу нарцисима“.Пошто смо ове године имали четири групе у којима је било педесеторо деце, направили смо поделу и решили да поставимо четири представе,“ каже Биљана Здравковић.
Деца су већ почетком маја била спремна, али је у договору са Културнимцентром „Златибор“ решено да премијере не иду једна за другом у време фестивала, већ да се и након њега одиграју представе , као и репризе.
„Најмлађи узраст је шест и седам година и са њима се ради на сасвим другачији начин него са мало старијима јер још увек многи не могу сами да уче текст. Обично убацимо и лутке у представу,живљу сценографију. У раду са њима ми помаже годинама уназад васпитачица Мирјана Станковић која прави костиме и део реквизита. Такође заједно радимо и са децом друге групе, која су други и трећи разред. Са најмлађима смо радили представу „Жабац Крека и зец Зека“, а са другом „Таличног Тома“ чија је премијера била недавно и за коју се у дому културе тражила столица више. Били су заиста преслатки!“, похвалила је с поносом Биљана малишане.
У представи „Свемирски змај“ учествују деца која имају 11 и 12 година. За њих њихов уметнички руководилац каже да су довољно велики да пуно тога могу сами да ураде, да се прихватају и њихови предлози о појединим сценама или ликовима.
„Веома сам била поносна вечерас на њих, јер је ово поетско-драмски текст има разних глумачких елемената и они су се одличноса тим изборили.“
Четврта представа „Седам Снежана и патуљак“ је рађена са ученицима седмог и осмог разреда. У плану је да њену репризу одиграју до краја јуна, а ако се не организују због школских обавеза које још трају, онда ће то урадити у септембру.
„Поменула бих да смо ове године играли и прошлогодишњу представу „Ружно паче“ са најмлађим узрастом. На позив организатора новооснованог позоришног дејег аматерског фестивала у Љубовији, гостовали смо са ово представом мислећи да је фестивал ревијалног карактера, а онда се дивно изненадили сазнавши да је наш мали глумац, Максим Радишић, добио награду за најбољу епизодну улогу!“
Ова награда, каже Биљана, заслужује да буде достојно уручена, што ће и урадити када ђаци поново седну у школске клупе и „Бистричци“ се поново окупе на сцени, па ће Максиму награда бити јавно уручена пред његовом публиком у Чајетини, а то су плакет, диплома, књиге.
Радити са тако много деце различитог узраста изискује и различите начине рада. Најтеже је радити са младим пубертетлијама (средњом групом) јер они имају неке своје захтеве.Није лако радити ни са најмлађима, прича Биљана Здравковић, али је зато можда најслађе. Понекад се расплачу ако не ураде нешто од задатог на прави начин , или се наљуте једни на друге, али све је кратког даха и пробе даље теку добро, захваљујући и стрпљивости искусне васпитачице Мире.
„Средњој групи постављам мало веће захтеве, као што је ова представа вечерас била. Јер, њима треба привући пажњу, прићи им са праве старане да им не би било досадно, па убацујем неке елементе са којима се поигравамо, као што су вечерас били ови монолози говорени у микрофоне.Рад на поетском тексту је доста тежак чак и за професионалне глумце, јер много је тешко показати емоције, бити у стиху, имати искоке у драмске моменте... А деца просто и нису схватили шта су све успела да ураде!“
О старијима Биљана каже да они схватају и теже елементе као што су иронија, сарказам, неке сложеније емоције са којима се не би поигравала у раду са млађима. Што је група старија, захтеви су већи, али и уживање њиховог руководиоца, осмехује се Биљана.
Тим који не би мењала, који јој помаже око костима, сценграфије, музике, јесу Мира Станковић и Никола Пејовић из ужичког Народног позоришта, који ради музику за све представе. А ту су директор и запослени у Културном центру „Златибор“ Чајетина под чијим окриљем „Бистричак“ ради преко двадесет године.
Мирјана Ранковић Луковић
