Удружење пчелара „Златибор“ Чајетина је у чајетинској библиотеци по први пут, по угледу на друга оваква удружења, одржали дебатни клуб на тему „Практично пчеларење ДE-БE и ЕЛ-ЕР кошницом“. Предавачи су били чланови удружења који се дуги низ година баве пчеларењем, а који желе да својим знањем и искуством на поменуту али и друге теме, помогну у бављењу пчеларством онима који тек крећу у ове занимљиве воде.
Удружење пчелара „Златибор“ Чајетина регистровано је 1973. године и тренутно броји 102 члана. Пред крај ове године жеља им је била да организују дебатни клуб како би могли да на још један начин помогну новим члановима који се тек опробавају у пчеларству. Тема првог састанка била је „Пчеларење Дадан Блатовом или Лангстрот Рутовом кошницом“. Који начин је бољи, питали смо предаваче, Драгана Колаковића који је уз пчеле и кошнице од 1987. и Милована Костадиновића који се пчеларством бави од 1981. године.
„Мед не доноси кошница, него друштво које се налази у њој, “, клаже Драган Колаковић. „У пчеларству, главна је природа. Ви имате већ зацртан пут којим она ради, ви ту не можете ништа да промените. Значи, то су мале нијансе где ми можемо само да помогнемо.“
„Пчеларим са ЛР кошницом. Селећи сам пчелар и стационирани. Имам пчелињак од 100 друштава. Пчеле селим сопственим камионом. Пчеле држим у мом родном селу Шљивовици и један мањи пчелињак у Јабланици,“ надовезује се Милован Костадиновић који још памти да је љубав према овом занимању кренула када му је деда, као дечарцу, дао саће пуно меда. А да ли пчеларити јредном или другом врстом кошнице - свеједно је кад је жеља за бављење овим занимањем јака.
Пчеларство је љубав, али од тога се, у овом времену у коме је тешко доћи до посла, и живи. На жалост, ова година је за пчеларе била једна од најлошијих, каже Костадиновић. Кишно пролеће донело је лошу багремову а потом и ливадску пашу, и то је тако било и у равничарским, и у брдско-планинским крајевима.
„Проблем је што цветна флора све мање и мање меди“, прича нам Милан Патновић, председник скупштине УП „Златибор“. „Све су мањи приноси меда и нектара у односу на претходне године из простог разлога што има све мање стоке која ђубри наше пределе. Нема више оваца, крава, које ће да нађубре те делове пашњака које треба да издашно дају нектар“.
Ипак, предност коју пчелари нашег краја имају у односу на оне из равнице јесте тај што је мања загађеност, односно нема прскања воћњака пестицидима, или бар не у толикој мери у којој се то чини у равничарским крајевима, каже Пантовић. Заједничка мука зближава пчеларе у Србији па сарадња у којој се размењују искуства значи више него читање стручне литературе. Такође је, истичу пчелари, значајна подршка коју им даје Општина, јер им огућава одлазак на сајмове где се управо при сусретима са другим пчеларима сазнају ствари битне за ово занимање.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
