У хотелу „Олимп“ на Златибору одржава се првa диjaлoг плaтфoрмa зa идeнтификaциjу изaзoвa и пoтрeбa зa успoстaвљaњe прeкoгрaничних мoдeлa зa интeгрисaнo упрaвљaње чврстим oтпaдoм (ISWM) у Jугoистoчнoj Eврoпи, која је организована у oквиру aктивнoсти нa Прojeкту “Упрaвљaњe чврстим oтпaдoм у прeкoгрaничним рурaлним и примoрским пoдручjимa у рeгиoну Jугoистoчнe Eврoпe”. Прojeкaт спрoвoди Стaлнa рaднa групa зa рeгиoнaлни рурaлни рaзвoj (SWG) i NALAS уз пoдршку (GIZ) Oтвoрeнoг рeгиoнaлнoг Фoндa зa Jугoистoчну Eврoпу-Moдeрнизaциja oпштинских услугa (ORF MMS).
Дијалог платформа, на којој учествују представници јавних комуналних предузећа, невладиног и приватног сектора као и представници општина из три пилот региона , везана је за чврсти плутајући отпад у реци Дрини. Активно учешће у дискусији узели су и представници наше општине и ЈКП „Златибор“. Због чега објаснио је Предраг Марковић из Сталне радне групе за рурални регионални развој.
„Овај проблем има индиректну везу са општином Чајетина због туризма и због тога што туриста који дође на Златибор жели да дође и до Бајине Баште, реке Дрине, да посети и друге занимљиве садржаје у региону. Тема се не завршава само на општинама које су уз реку Дрину него је много шира. Чини ми се, проблеми који су везани за плутајући отпад у реци Дрини су везани и за остале реке и еколошке проблеме са којима се регион суочава“, рекао је Марковић.
И ако има много еколошких проблема, овај пут чланови радне групе фокусирали су се искључиво на чврсти плутајући отпад у реци Дрини како би донели конкретна решења која ће како очекују бити финансирана од стране донатора. Отпад који најчешће завршава у реци је пет амбалажа (пластичне флаше, боце од воде, сокова...), затим чврста пластика, кесе и све оно што дуго остаје у рекама. Прикупљање података о количини отпада је у току, а Петровска је нагласила да постоје три највећа жаришта са којих се отпад шири у прекогранични простор. Подаци о томе широј јавности ће бити познати у фебруару идуће године.
„Проблем настаје због тога што на територији општине настају илегалне депоније са којих се путем поплава и других временских услова део те количине преноси рекама у шири прекогранични слив. Ту су негативни економски утицаји због тога што се смањује приход од туризма јер туристи не воле загађене пределе. Ми ћемо на овој дијалог платформи утврдити са које општине и колико отпада улази у ту реку и шта се може урадити у прекограничном подручју како би се ова ситуација побољшала“, објашњава Ана Петровска чланица Сталне радне групе за регионални рурални развој (SVG) који спроводи овај пројекат.
Решавање овог проблема отежава разуђеност рутралних насеља и техничка немогућност комуналних предузећа. Из тог разлога ће се радити на идентификацији модела за помоћ комуналним предузећима да укљуће разуђена насеља у систем организованог прикупљања отпада, али и на подизању свести грађана.
„Знамо да је један од проблема свест грађана тако да ћемо такође разговарати са локалним властима на какав начин укључити кориснике услуге у сам систем и како им омогућити да се они на неки начин изјасне шта би њима одговарало и предложили начине да се овај систем и услуга побољша,“ додаје Петровска.
Учесници дијалога су показали велико интересовање и жељу да се овај проблем реши. Није у питању само проблем прекограничног простора већ и локалних заједница, каже Петровска, па ће се због тога радити на балансирању локалних и прекограничних интереса , генерисању пројектних идеја које би се понудиле донаторима како би се део ових проблема и решио.
Драгана Росић, zlatiborpress.rs
