Зима је већ увелико „стегла“ и лед је на све стране. Срећа те је пут добро очишћен и са лакоћом стижемо у Криву Реку у Јакшиће, где нас дочекује домаћин Милован. Он никада није био запослен, нити је радио у некој фирми, сав свој живот бавио се пољопривредом. Овај тридесетшестогодишњак из Криве Реке примарно се бави сточарством али поред тога и воћарством. Од стоке на газдинству има: музна грла крава сименталске расе, овце и свиње. Од свега тога Милован посебно издваја узгој свиња. Почео је са тим послом пре десет година и до данас је имао доста успеха у производњи. Задњих година повећао је своје капацитете у смислу бројности крмача прасиља, а преко Удружења набавком добре генетике унапредио је генетски састав у свом запату.
„Нисам размишљао да се бавим овим послом, али нешто се морало радити,“ прича Милован.И због недостатка обрадиве земље и механизације одлучио сам се за свиње. Поред тога, имам краве и овце, али око тога се више баве отац и мајка.“
Прошле године Милован је почео са матичењем свиња првенствено због добијања субвенција. Тада је од општине Чајетина добио субвенције за женска приплодна грла познатог порекла. Сваке године он оставља женску прасад за приплод. Тренутно има 16 крмача, од којих су 13 уматичене и два вепра такође уматичена. Има око 70 прасади различите величине. Просек грла у леглу по крмачи је од 9 до 10 прасади.
„Уз савет искуснијих људи, матичењем сам се одлучио за расе ландрас и јокшир, јер су се показале отпорније од неких других раса, првенствено на климатске промене. Код ових раса легла су већа, а прираст бољи“, објашњава Милован.
За добар квалитет меса потребна је и добра исхрана. До ове године Милован је куповао концентрат, али због високих цена и сумње у квалитет почео је сам да производи храну за свиње, где може да контролише и квалитет житарица.
„Преко општине Чајетина узео сам кредит ове године и купио мешаoну за производњу концентрата. Тиме је цена нижа, а квалитет концетрата бољи“.
Један од највећих проблема је тржиште, а ни цена није загарантована, већ се креће од понуде и потражње. Такође долазе и произвођачи из других места који су главна конкуренција. Они имају своју производњу житарица, док Милован све то мора да купи. Сам посао није нимало лак почев од хигијне објекта где се прасе крмаче. Прасад су веома осетљива на самом почетку, па им треба посветити велику пажњу. Али ипак, од овог посла може да се живи. Милован каже да заради мало више од просечне плате, што није довољно за живот једне породице. Он је млад човек, има супругу и двоје деце и планирају да остану да живе на селу. Они овде виде перспективу, а уз то Милован хоће да унапреди производњу изградњом једне мање пекаре. Тада би могао да понуди комплетну услугу муштеријама, од продаје па до печења и тако заокружи производњу.
„Да није помоћи од општине Чајетина многи млади људи се не би определили за пољопривреду , што такође утиче на њихов останак и живот на селу“, завршава Милован.
Мирослав Весовић
