Ако преко пута себе имате две дивне даме, две врсне глумице, као што су Татјана - Тања Бошковић и Рада Ђуричин, ако имате ту срећу да их гледате на сцени а потом са њима мало поразговарате што испред, а што иза камере, онда се може рећи да сте богатији за једно искуство, да вам је уприличен читав један догађај који ћете памтити. Јер, њих две, било да су на сцени или испред ње, зраче уверљивошћу, природношћу, а вам не преостаје ништа друго него да им верујете и тиме олакшате њихову мисију: одбрану позоришта, културе, језика.
"То нам је била намера , да се очува овај лепи језик. Да ли сте приметили да нема ни једне псовке у овом комаду? Ничега што би могло да саблазни на било који начин? Веома сам радосна због тога; ту је Рада била ригорозна. Апсолутно је сачувала комад од било које просте речи. Мислим да је ово пут и начин да се негује један народ. Овде нема ни туђица! Читаву једну сцену смо имале око тога да се не каже паркинг већ паркиралиште, и није пикник него излет. Ако једном човеку остане у уху да је лепше да се каже излет а не пикник, онда смо ми урадиле један важан посао", каже Тања Бошковић и додаје:
"Ми смо путовале доста са овим комадом ван наше земље, и у земљи, и мислим да се људи замисле над том централном темом- како то да две старе жене бране позориште од најезде свега осталог: примитивизма, ових тржних центара, и тако даље."
Комад је адаптирао и режирао Ирфан Менсур према драмском делу "Опсада Лењинграда" шпанског писца Синестера. Текст је пречишћен од политичких тема, а остављена је фантастична прича о две примадоне, две оцвале глумице које су завршиле своју каријеру, али су остале на бранику позоришта.
"Ја волим ангажоване комаде, а овај то и јесте", надовезује се на причу своје партнерке у представи Рада Ђуричин. "То залагање два главна лика да се њихово позориште одржи по сваку цену, да се схвати колико је позориште важно, колико је то нешто што нас оплемењује, мислим да је то права ствар за осмомартовско сећање на неке дивне, дивне жене из деветнаестог и почетка двадесетог века које су се трудиле да будемо ово што смо данас. Велики је напредак направљен!"
Представа "Примадоне" одиграна у Дому културе, управо и јесте била осмомартовски поклон суграђанкама од стране Спортског центра Чајетина, али и подсетник колико је култура битан сегмент у животима људи. Осим у игри две позоришне диве које приватно и професионално једна о другој имају само речи хвале, публика је имала прилику да ужива и у одличним сонговима за које је музику писао Сања Илић. Из Чајетине представа иде даље. Већ у недељу погледаће је аранђеловачка публика, а онда наставља свој пут ширећи добре вибрације.
https://www.youtube.com/watch?v=raimN1F-2SkМирјана Ранковић Луковић
