Скупштина Србије усвојила је Закон о пресађивању људских органа и Закон о људским ћелијама и ткивима.
Закон о пресађивању људских органа којим ће се системски решити области донирање органа, а кључна новина је што се поједностављује поступак пристанка, јер се свака пунолетна особа дефинише као потенцијални донор.
Донирање органа
Међутим, донор неће бити онај ко се томе успротиви током живота, односно ако се томе није изричито успротивио неко од чланова породице.
Уколико неко не жели да буде донор, то треба да пријави усмено или писмено Управи за биомедицину, која је надлежна за спровођење закона.
Основни разлог за доношење закона је повећање донације органа, повећање броја успешно обављених пресађивања органа, уз сманење листе чекања.
Законом се детаљно дефинишу услови за донаторство у које спадају послови даривања, добијања, тестирања, обраде, очувања, складиштења, дистрибуције и примене људских ћелија и ткива од живог или од умрлог.
Закон предвиђа и прецизно дефинисање здравствених институција и то тако да постоје установа за обављање послова пресађивања органа и болница за даривање органа.
Донеће се национални програм пресађивања органа јединствен на територији Србије, са јасним процедурама и поступцима, уз јединствен информациони систем, а надзор над спровођење закона ће бити у надлежности Управе за биомедицину.
Банке људских ткива
Закон о људским ћелијама и ткивима дефинише које здравствене установе могу поднети захтев за обављање послова у тој области, као и услове које банке људских ткива треба да испуњавају.
Тај нови Закон је прописао поједностављење процедуре издавања дозвола здравственим установама за обављање послова из области људских ћелија и ткива, као и успостављање информационог система у поменутој области.
Једна од новина је поједностављивање поступка давања пристанка за примену људских ткива, избегавајући непотребе финансијске трошкове увођењем забране о даривању.
Закон је пружио могућност сваком пунолетном грађанину Србије да забрани у писменом или усменом облику даривање својих ткива, као и могућност чланова породице да то учини у тренутку смрти уколико се умрло лице није за живота изјаснило у вези са тим.
Извор: Танјуг
Уколико неко не жели да буде донор, то треба да пријави усмено или писмено Управи за биомедицину, која је надлежна за спровођење закона.
Основни разлог за доношење закона је повећање донације органа, повећање броја успешно обављених пресађивања органа, уз сманење листе чекања.
Законом се детаљно дефинишу услови за донаторство у које спадају послови даривања, добијања, тестирања, обраде, очувања, складиштења, дистрибуције и примене људских ћелија и ткива од живог или од умрлог.
Закон предвиђа и прецизно дефинисање здравствених институција и то тако да постоје установа за обављање послова пресађивања органа и болница за даривање органа.
Донеће се национални програм пресађивања органа јединствен на територији Србије, са јасним процедурама и поступцима, уз јединствен информациони систем, а надзор над спровођење закона ће бити у надлежности Управе за биомедицину.
Банке људских ткива
Закон о људским ћелијама и ткивима дефинише које здравствене установе могу поднети захтев за обављање послова у тој области, као и услове које банке људских ткива треба да испуњавају.
Тај нови Закон је прописао поједностављење процедуре издавања дозвола здравственим установама за обављање послова из области људских ћелија и ткива, као и успостављање информационог система у поменутој области.
Једна од новина је поједностављивање поступка давања пристанка за примену људских ткива, избегавајући непотребе финансијске трошкове увођењем забране о даривању.
Закон је пружио могућност сваком пунолетном грађанину Србије да забрани у писменом или усменом облику даривање својих ткива, као и могућност чланова породице да то учини у тренутку смрти уколико се умрло лице није за живота изјаснило у вези са тим.
Извор: Танјуг
