У Србији сваког сата од различитих облика кардиоваскуларних болести умре шест особа, од којих је свака осма у најпродуктивнијим годинама живота - од 25 до 64 године, подаци су које је саопштио је Градски завод за јавно здравље Београд поводом Светског дана срца.
Од 2001. до 2010. године стопа смртности од болести срца и крвних судова у Србији опала је код жена за 14 одсто, а код мушкараца за 16 одсто, али и поред регистрованог пада стопе умирања, Србија се налази у групи земаља са ризиком који је виши од просечног за земље европског региона.
„Кардиоваскуларне болести су све распрострањеније и имају велики социјално економски значај, јер смањују радну способност особа и најчешћи су разлог превременог одласка у пензију. Затим, имају велики проценат смртности и инвалидитета, а велика финансијаска средства се одвајају за рехабилитацију оболелих“, каже за „Златиборске вести“ др Гордана Бојовић, доктор Дома здравља Чајетина.
Фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести могу се поделити у две групе. Прва су фактори на које не можемо да утичемо, као што су пол, старост и генетско оптерећење. 
Другој групи фактора ризика припадају пушење, дијабетес, повишене масноће, физичка неактивност, гојазност, стрес и уношење алкохола.
„Према овим факторима ризика ми одређујемо колико је пацијент у опасности да добије неко кардиоваскуларно обољење. За то нам служи скрининг, који ми обављамо овде у дому здравља. Користе се скор таблице, које нам говоре колики је десетогодишњи ризик од фаталне кардиоваскуларне болести. Битно нам је да знамо колики је холестерол, колики је притисак, колико човек има година и да ли је пушач или не. Овај скрининг се ради свима преко 40 – те године живота и према тим факторима ризика ми одређујемо у коликом је неко проценту да добије кардиоваскуларно обољење. Све преко 5% је у великом ризику за обољење и ми то зовемо скор, испод тога је у мањем ризику“, наглашава др Бојовић.
Она истиче да су мушкарци у већем ризику од жена за обољевање од кардиоваскуларних болести, затим пушачи, особе са високим холестеролом, а са годинама живота расте и ризик. Ако пацијент има преко 5% ризик за обољење, смањењем једног фактора ризика може се драстично смањити скор. „Ово је веома битно. Ако пацијент има благо повишени холестерол, рецимо 6, али скор има преко 5%, ми га одмах лечимо лековима, за разлику од другог пацијента са истим холестеролом, али мањим скором. Ако нема друге факторе ризика, њему саветујемо да правилном исхраном изрегулише масноће у крви. Сада имамо и нове скор таблице за млађе људе, с обзиром да и они све чешће оболевају од кардиоваскуларних болести. То су таблице релативног ризика према којима можемо такође да одредимо у коликом су ризику и те младе особе“, каже др Гордана Бојовић.
Један од фактора ризика за настанак кардиоваскуларних болести, а који се издваја више од других, је пушење. Оно има облик пандемије у учешћу у многим болестима и њиховим компликацијама. Људи из многих разлога почињу да пуше, а најчешће због уклапања у средину, из радозналости, многи у старијим годинама почињу да пуше због стреса.
„Пушење је фактор ризика за настанак многих болести. Главни је разлог за настанак рака плућа, јер преко 95 % оболелих од рака су пушачи или су били пушачи. Треба знати да се непушачем сматра особа која већ 10 година не пуши. Рецимо, код мене дође пацијент и каже да не пуши већ 7 година, али ја га и даље сматрам за пушача. Морам да кажем да све чешће, поготову у нашој средини, људи оболевају од хронично опструктивне болести плућа, где је пушење, као искључиви узрок болести, доказан. Такви пацијенти долазе код нас у веома тешком стању и животно су угрожени“, наглашава др Бојовић.
Иначе, пушење проузрокује и рак језика, једњака, усне дупље, карцином желудца и дебелог црева, као и карцином грлића материце. Акутни гастритис и чир на желудцу такође су у великом проценту изазвани пушењем. Оставити пушење није лако, али др Гордана Бојовић каже да уз сарадњу околине, изабраног доктора и породице може много тога да се учини како би особа престала да пуши.
Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs
