Образовни систем Србије је озбиљно нарушен и уздрман из темеља. Већ дуги низ година просвета доживљава статусно и финансијско урушавање, а наставници губитак материјалне сигурности, достојанства и угледа, док факултети на којима се школују наставнички кадрови из фундаменталних дисциплина бележе драматичан пад броја заинтересованих студената.
Ово су неки од закључака изнети у документу „Платформа Универзитета у Београду (УБ) за унапређење статуса наставничких студијских програма на УБ и очување образовног система у Србији“, које је сачинила радна група, састављен од декана факултета који школују будуће наставнике.
У том документу декани Филолошког, Хемијског, Биолошког, Математичког, Географског, Физичког, Физичке хемије и Филозофског факултета предочили су проблеме и предложили могућа решења за тренутно горући проблем недостатка наставника појединих предмета у школама.
Декани констатују драматичан пад квалитета наставног кадра у нашој земљи, да је наставницима одузето достојанство и да су им плате ниске чиме се „индиректно сигнализира да се овај позив не налази међу приоритетима државе“.
Уочено је и да је урушен квалитет средњошколског образовања, а од 2015. године је приметан драстичан пад интересовања за упис на студијске програме факултета намењене школовању наставника.
Као први корак ка решавању кризе образовног система у Србији представници Универзитета у Београду предлажу прецизно и темељно утврђивање комплетног стања и статуса наставног кадра у Србији.
„Неопходно је да Министарство просвете спроведе детаљну анализу по регионима како би се утврдило колико наставника недостаје по предметима који се предају у школама, као и анализу компетенције кадра у складу са правилницима о степену и врсти струлне спреме. Ова анализа би требало да обухвати тренутно стање, као и пројекцију за наредних пет година, односно предвиђање у којој мери ће доћи до дефицита наставника услед одлазака у пензију“, пише у документу у који је Данас имао увид.
Према тренутним сазнањима већ сада се, како пише, осећа значајан недостатак наставника математике, физике, информатике, хемије, биологије, географије, српског, страног језика, латинског, историје, социологије, филозофије и психологије.
Представници УБ предлажу да након анализе Министарство просвете сачини акциони план у коме би једно од решења могло да буде стипендирање студената од стране локалних самоуправа и региона за школовање на наставним програмима у складу са њиховим потребама.
Стипендисти би имали обавезу да након завршених студија проведу одређени број година у настави у региону/локалној самоуправи који им је доделио стипендију.
У документу је наведено да су недопустиво мале плате основни разлог слабог интересовања за наставничка звања. То илуструју податком да је основна плата наставника у школама 74.683 динара, док је просек у Републици 84.300 динара.
Декани предлажу постепено повећања плата наставника до момента када ће њихове плате бити на нивоу 1,3 до 1,5 просечних зарада у Србији, увођење платних разреда и награђивање наставника који са ученицима постижу запажене резултате на такмичењима.
У документу је истакнуто и да неадекватна законска решења годинама уназад урушавају достојанство и ауторитет наставника.
„Поред тога врло су чести случајеви непримереног понашања ученика, који због процедуралних разлога често остају несанкционисани. Сматрамо да треба значајно побољшати мере за дисциплинску одговорност ученика како би се спречило непримерено понашање у школама и вратила дисциплина у школе која је основни предуслов за нормално одржавање наставе“, пише у документу.
Представници УБ предлажу да се законски заштитити интегритет наставника и пропишу мере којима се проверавају приговори на оцењивање, као и да се дефинишу протоколи поступања у случају непримереног понашања ученика и родитеља према наставницима.
Декани су предложили да трошкове акредитације студијских програма намењених школовању наставника плаћа Министарство просвете, уз напомену да „постоји опасност да факултети процене да више немају интереса да послују са губитком приликом школовања ових кадрова и да угасе ове студијске програме“.
Предлог је и да се у оквиру државне матуре омогући да се за студијске програме који школују наставнике пријави већи број предмета за трећи тест, као и да се омогући директна проходност из свих средњих школа, да би се подстакли кандидати да се пријављују у већем броју и да би им се олакшао пролаз на наставничке програме.
О Платформи ће се на идућој седници изјаснити Сенат УБ, након чега ће овај документ послати Министарству просвете.
Представници високог образовања су се осврнули и на лоше резултате које наши ђаци постижу на ПИСА тестирањима, указујући да се „упркос чињеници да је више од трећине петнаестогодишњака функционално неписмено у области природних наука, континуирано смањује обим образовања у овој области и не улаже се у опремање школа. Износе критику и на рачун застарелих наставних програма, те начина на који је рађена реформа образовања. Декани су предложили да се уради ревизија стандарда постигнућа и свих наставних планова за средње школе.
