Дружење са децом и завичајем

У време празника, гост библиотеке СБ „Чигота“ био је песник Љубивоје Ршумовић са којим су у два маха имали прилику да се друже и деца, и одрасли. Прво књижевно вече одржано је за младу читалачку публику у петак, а како популарни песник каже, разлог за ово дружење је и жеља да са децом подели радост поводом званичног проглашења песме “Деца су украс Света” за дечију српску химну, као и излазак ЦД-а са његовим песмама.

Готово пре пола века, композитор Зоран Рамбосек почео је сарадњу са песником Љубивојем Ршумовићем, а плод те сарадње је мноштво композиција за децу које су биле, и још увек су музичка чаролија њиховог одрастања. "Добре песме - музички натпросек“ назив је компакт диска који је поводом вишедеценијске сарадње Ршумовића и Рамбосека објавио ПГП РТС. Прва композиција за децу Зорана Рамбосека која је постала хит пре 45 година, а коју је он певао са сином Бојаном је„Вук и овца“, а уследиле су и друге композиције на Ршумове стихове: "Баба рога", "Десет љутих гусара", "Мамине мазе" ... "Морају људи да се баве децом, морају непрестано да размишљају о томе шта ће у деци пробудити стваралачки импулс“; каже Љубивоје Ршумовић. Његово бављење најмлађима награђено је на још један начин. Наиме, на предлог Раше Попова, прошле године у новембру је организација Пријатељи деце Србије на својој скупштини донела одлуку да Ршумовићева песма “Деца су украс Света” постане дечја српска химна. На питање шта је у његовом стваралаштву, осим ЦД-а , актуелно ових дана, Ршум одговара: „Добио сам поруку из Новог Сада да је ТВ Војводина одлучила да се ове године сними још један серијал од 15 епизода емисије „Фазони и форе“. Снимаћемо, вероватно, у Републици Српској и нешто код Кусте на Мећавнику и у Андрићграду.“ За лепе стихове, умовања и мудролије, нису остали ускраћени ни одрасли. Наиме,издавачка кућа „Лагуна“ је објавила друго издање Ршумове књиге „Кућа са окућницом“. „То је, у ствари, једна врста саге из овог краја“, каже Ршум. „ То су кратке приче чији су наслови моји стихови из једног сонетног венца који се зове „Кућа“ и који сам објавио још 1982. године, а сад сам тој кући додао окућницу. Сваки стих из свих петнаест сонета је наслов једној причи у којој ја објашњавам када се, како и зашто та мисао у том стиху могла чути овде, на Златибору.“ И ово је једна од оних збирки којом се песник из Љубиша на неки начин одужује свом завичају.

Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs