У издвојеном одељењу основне школе „Миливоје Боровић“ у Шљивовици ове зиме уведена је занимљива и корисна ваннаставна активност. У питању је јутарња чајанка која је на радост деце, учитеља и наставника постала њихов свакодневни ритуал који ће трајати током хладних зимских дана. Овај лековити напитак свакога јутра расањује, освежава дух и мисли малишана и подстиче на рад и креативност.
Чај је кроз историју имао различите намене – користио се као лек, храна, замена за алкохолна пића и тек на крају као топли напитак због чега је јако брзо постао веома цењен и надалеко тражен. У основној школи у Шљивовици ранијих година постојала је пракса да ученици беру чајеве али и шумске плодове од којих су се правили укусни џемови. То је једним делом подстакло учитељицу, која је и некадашњи ђак ове школе, Весну Смиљанић да у зимским данима организује јутарњу чајанку. Истиче да су дружење уз шољицу топлог чаја деца прихватила са радошћу.
„Свакога јутра након доласка у Школу деца долазе на чај. Ту се окупљамо, насмејемо јер се свакога јутра може чути нека занимљивост. Након тога идемо на часове“, додаје она.
Видећи да у околини има доста лековитих трава и шумских плодова одлучили су се да их употребе. Ученици, њихови родитељи и наставници током Дечије недеље, вредно су сакупљали плодове шипурка, како би током зимских дана уживали у благодетима чаја. У тој акцији набрали су 20 килограма шипурка. У плану је да се ове године за потребе школске кухиње праве џемови, јер, како кажу у овој школи, шумских плодова има доста па би било штета не искористити их.
Од пре 5000 година када је први пут зготовљена шољица чаробног напитка, па до данашњег дана, тај очаравајући еликсир, постао је симбол пријатељства и хармоније. Према кинеској легенди, на одморишту услед дугог пута док су слуге припремале послужење за цара, ветар је нанео суво лишће у посуду прокуване воде и одушевљен укусом, цар је захтевао да од тада пије само прокувану воду са сувим листићима различитог биља. Древна кинеска пословица каже: „Боље је три дана не јести, него један дан чај не пити.“
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs