Синоћ је у Дому културе у Чајетини, Драмски студио „Бистричак“ премијерно извео представу "Тако је то било". Реч је о монолозима Чехова, Олбија, Симовића и Радовића као и сценама из Молијерове комедије „Учене жене“ у адаптацији и режији Биљане Здравковић. Улоге су поверене: Тамари Деспић, Вуку Здравковићу, Сари Александрић, Јовани Мишић, Нађи Радибратовић, Алекси Луковићу и Тањи Шућуровић.
https://www.youtube.com/watch?v=kwAAQB6HTv4Некада најмлађа, данас већ група одраслих чланова Дечјег драмског студија "Бистричак", синоћ се премијером представе „Тако је то било“ опростила од свог уметничког руководиоца. Наиме, због обавеза које их очекују на факултету, неће више моћи да у свом родном месту буду део овог дивног тима у којем су одрастали. Биљана Здравковић, глумица ужичког Народног позоришта која је водила ову групу преко 10 година, имала је све разлоге да буде поносна на резултате свог менторског рада.
"Ово је нека круна рада са њима, и њихова и моја. Молијер, Шекспир..., то се рецимо на академији ради на трећој и четвртој години, то је најтежи део , увек је огромна трема, велики рад, велики залогај. Ми смо на овом комаду конкретно радили од септембра па смо направили једну велику паузу, али смо се нашли чим су се стекли услови, половином маја, и за непуних месец дана са неких десетак, дванаест проба смо то скоцкали. У њих сам веровала, уопште нисам имала никакав проблем," истакла је Здравковићка.
Рад у "Бистричку" кроз мноштво разних улога којима су дорастале, навео је Јовану Мишић и Тамару Деспић да пожеле да наставе тим путем, тако да ће се окушати на Академији уметности. Уверљивост Тамарине глуме ни синоћ није оставила публику без одговора.
"Мислим, ово јесте мој дом, али опет су моји људи и мало је већа трема пред њима зато што знам да ме сви знају и да ћу њихове коментаре памтити", рекла је Тамара.
Након свих ових година, свако од њих ће у себи понети лепе успомене.
" Искерно, понећу у успомени прво дружење, то никада нећу заборавити и понећу искуство које сам добила овде, сву публику коју смо успели да насмејемо, све представе које смо радили...", рекла је Јована Мишић, а лепе успомене, како каже, понеће и Сара Александрић. "Сваки део ове сцене, сваког лика ћу се сећати, овде су се смењивали разни глумци, што мали што велики и стварно - све ће ми остати у сећању."
Конкретно о раду на Молијеровом тексту који је захтеван јер је текст рађен у стиху, млади "Бистричци" су рекли:
"Ја иначе у животу нисам нешто романтичан, како да кажем; сада сам морао... Не знам, вежбао сам, пробао сам да се што више занесем у емоције, на крају је испало, надам се, добро", открио је тајну успеха Алекса Луковић.
Да је требало поприлично труда потврдила је и Нађа Радибратовић.
"Било је донекле лакше, а донекле и теже. Лакше је у смислу да се текст лако научи управо зато јер је у стиху, али је теже било то што морамо да научимо да не рецитујемо него да изговарамо као свакодневне реченице".
У овој групи је и Вук Здравковић који је за овај комад бирао музику. Иако су монолози обухватали и драму и комедију, весела џез секвенца која је секла глумачке деонице се изврсно уклопила у целокупну причу. Као син "Бистричковог" уметничког руководиоца, на рад са мајком који траје већ дужи низ година Вук гледа непристрасно.
"На глуми смо сви једнаки. Нема везе да ли сам ја син или нисам, сви смо једнаки овде".
Реакције публике на одабир текстова и глуму и овога пута биле су изузетно добре. Ова аматерска глумачка група се кроз њихове реакције десет година брусила, и синоћ засијала пуним сјајем.
Мирјана Ранковић Луковић
