У Музеју на отвореном „Старо село“ у Сирогојну нарочито је живо у време празника, јер овај музеј чува традицију и дух старог времена, народне обичаје, предања, сећања на начин живота ондашњих сељана,а све то на површини од 5 хектара у око 50 објеката који су дислоцирани и пренети из околних златиборских села. Посетиоцима је посебно занимљива демонстрација заната, али и празничних обичаја кји се упражњавају, на пример, у време најрадоснијег празника, Васкрса.
Борка Ћалдовић је већ десет година домаћица у Музеју „Старо село“ Сирогојно. Дочекује и испраћа госте који највише долазе у време сезоне на Златибору, али и у неким посебним приликама као што су, на пример, празници. Тада им она говори о некадашњем начину живота и обичајима у једном домаћинству које је верно, архитектуром и кроз различите активности, приказано у овом, по много чему јединственом музеју у Сирогојну.
"Љети будем по цео дан овде, са народом. Причам им како је се некад живјело у оваквим кућама, ложила се ватра и спремала се храна...Неко није никад ни видио овакву кућу," прича Борка. "Разних људи сретнеш! И странаца, и наших. Са свих страна људи дођу, измењаш по неки разговор; неко каже било код нас `вако, неко `нако... Причам како је се некад ложила ватра и спремала храна, а све се на огњишту радило, није на другом мјесту. И, онда на тавану су људи сушили месо и жито у корпама. Опишем како је се некад живјело, у соби се спавало. Собе су увек биле попатошене јер су ђеца претежно спавала на сламарицама по поду, а овде код огњишта су се окупљали и ручавали, кувала се храна... Јесу била времена тешка, али у пољопривреди ко је био богат - он је им`о. Закоље се јање, спреми се. Мислиш, месо се јело сваки дан? То само за празник: за Васкрс, за Божић, Ђурђевдан, ко слави как`у славу."
За „Златибор прес“ Борка је, у сусрет најрадоснијем празнику - Васкрсу, причала и о начину фарбања васкршњих јаја који многе породице и данас упражњавају, а то је бојење јаја у луковини.
"Ставља се травка на јаје, па се спушти у чарапу и свежу се, да буде шарено. Некад жене нису ни знале ово да шарају, него само ставе у луковину. Ми смо прошле године у Музеју двеста комада офарбали овако, овде на огњишту, у земљаном лонцу," објашњавала нам је Борка Ћалдовић и успут показивала поступак и нама, и посетиоцима Музеја који су је пажљиво слушали у јединственом окружењу једног домаћинства у "Старом селу".
Сачекали смо и да се јаја скувају и прохладе, па да видимо шару. А она је била по старински једноставна, јасна и лепа.
Мирјана Ранковић Луковић
