Фолклорна секција Удружења пензионера (видео)

Фолклорна секција у Удружењу пензионера у Чајетини ради већ две године, а чланови се састају сваке среде. Број заинтересованих расте како за секцију, тако и за учлањење у Удружење, што не чуди имајући у виду колико животне енергије и здравог духа показују старији грађани ове вароши.

Да године нису препрека, већ само изговор, показују чланови Удружења пензионера општине Чајетина. Код њих, у клубу, увек је весело. Ведар дух је заразан, а управо то је потребно у овој свакодневици. Они на својим састанцима не говоре о проблемима, већ играју, певају, једном речју - друже се онако како су многи већ заборавили: по старински, очи у очи.

Томислав Весовић  и Милорад Скорковић - Скорко однедавно су се прикључили Удружењу. Томислав, иако светски путник, каже да није нигде наишао на овакав пријем, пажњу, а посебно на овакву енергију.

Скорка у чајетинској општини, али и много шире, знају као чауша. Његово бављење тим послом води га из весеља у весеље, али су ова дружења средом нешто због чега све одлаже. Каже да се од брига у овом кутку одмара макар на два сата, заборавља на све бриге и муке.

Удружење пензионера има и фолклорну секцију за коју су многи заинтересовани. У првој години секцију је водио Никола Секулић из КУД "Златибор", који је  члановима секције показао неколико кореографија, а "ученици" су се показали тако добро на дружењима и гостовањима пензионера, да им је препустио даље вођство. Своју умешност у игрању радо преносе новим члановим, чији број  из седмице у седмицу  расте.

Славко Пантовић, председник УП Чајетине додаје да је пораст броја чланова Удружења евидентан, а на дружења долазе и они који нису чланови из скоро свих месних заједница Општине. Не мрзи их да седну у аутомобил и превале пут да би се састајали, играли,разменили шале, анегдоте, приче... Можда је то и због зимског доба када у сеоским домаћинствима свакако има мање посла? Остаје да се види у долазећим данима.

Позив за дружење и другима стоји. Дођите и необавезно, кажу домаћини, бићете радо дочекани и угошћени. А ко дође једном, тешко да ће одолети да се не врати.

Мирјана Ранковић Луковић