Фондацијa "Халијард" у посети школи на Златибору (видео)

х

У септембру 2021. године, општина Чајетина и Фондација Халијард из САД-а, поставила је испред Културног центра на Златибору таблу са инфомацијама о Халијард мисији, операцији спасавања савезничких пилота у Србији током Другог светског рата. Циљ је да ово обележје буде трајан подсетник  на племенитост људи са ових простора, а да је испуњен, очитава се и у неговању сећања на овај догађај које се преноси на млађе генерације. Претходна два дана су представници Фондације Халијард посетили ученике ОШ „Димитрије Туцовић“ издвојено одељење на Златибору.

Неговање сећања на подвиге људи златиборског краја који су у 2. Светском рату учествовали у спасавању савезничких пилота у Мисији Халијард, се наставља. Пре три године су потомци спасених пилота по први пут дошли у наш крај у посету потомцима спасилаца. Тада су позвани да буду и гости ОШ „Димитрије Туцовић“ издвојено одељење на Златибору где су на Јавном часу говорили о сећањима својих очева. Овога септембра, на годишњицу Мисије, поново су представници Фондације Халијард, на челу са пензионисаним потпуковником америчке авијације Џон Капелом , међу ученицима ове школе.
Џон Капело je овом приликом рекао:

Имамо посебан однос овде са Златибором зато што су наши пилоти спасени у овом подручју. Овога пута сам довео и студенте Ваздухопловне академије јер је важно да се запамти какву су улогу Срби имали   у тој мисији . Ово је веома важан детаљ у историји Америке и Србије и о томе би требало што више говорити и тамо, и овде."


Јавни час организовале су наставнице историје и енглеског језика. Идеја је пре три године иницирана књигом „Сломљена крила Златибора“ аутора Дејана Ђерића, који је на њихов позив дошао заједно са господином Капелом. 

"До сада ни у уџбеницима историје мисија Халијард се није помињала. Прошле године су дошли потомци спашених пилота. Данас смо трећи пут овде, сада то постаје ртадиционално, сада је мало другачији састав гостију, али видите и сами да је одзив и деце велики", нагласила је Ана Васиљевић, наставница историје

 Ана Рацковић, проф.енглеског језика, додаје:

"Колегиница и ја, на иницијативу Друштва историчара, смо дошле у Пројекат да објединимо  њихова знања из историје и, наравно, њихову љубопитљивост, јер је ово јединствена прилика да разговарају са изворним говорницима енглеског језика." 

Инструктори Ваздухопловне академије у Колораду Спрингсу  у САД, носе посебне утиске о људима и овим пределима, посебно о гостопримљивим домаћинима. 

„Први пут сам у Србији. Овде смо у мисији повезивања са прошлошћу као људи у служби, захвални за оно што су Срби учинили за нас у другом светском рату.“  каже Џејк Кауч, потпуковник Академије.

Његов клега такође потпуковник на Академији, Роберт Амолт, се надовезао:
"Невероватно је како ова млади говоре перфектно енглески. Имали смо шестогодишњака који је са нама одлично комуницирао. А импресивна је и култура, народ и ово место."

Ми данас ходамо стопама спасених пилота који су мост између нас и ових младих, јер сви заједно чинимо будућност својих народа. Овде смо због чувања тих веза, рекла је  Кирсин Кенон , питомац Ваздухопловне академије. 
 
„Цела област је веома занимљива; ово је дивна земља Лепо је упознати људе који су тако гостопримљиви са одличним знањем енглеског. Узбуђен сам што ћу упознати и друга места у наредних неколико дана. " Џо Вилсон , питомац Академије.

И учесници овог јавног часа поделили су са нама своје утиске.

Моника Васић: "Они долазе да нам причају како се они образују као и о свим стварима које су биле у историји. Они нам казују да чувамо историју, да памтимо. 
Наталија Јајчанин: "Они су долазили овде када им је била потребна највећа помоћ, а ми смо им помогли. Кажу да им је драго што су нас упознали." 
Кристина Кутлешић: " Ово је значајно прво што можемо да научимо више о нашој историји, а друго што учимо и страни језик и видимо туђа искуства ." 

Подсећања ради, у мисији Халијард од јуна 1944. до фебруара 1945. године, спасено је око 500 савезничких пилота, чије авионе су срушиле немачке јединице у западној Србији и источној Босни.
 

Мирјана Ранковић Луковић