О значају енергетске ефиканости, потенцијалима обновљивих извора енергије, као и о неким од модерних технологија које тек треба да заживе у нашој земљи и које могу побољшати енергетску ефикасност објеката, причали смо са стручњацима који су учествовали на Међународном саветовању Енергетика 2023 – Енергетска независност региона у светлу глобалних поремећаја – Нова реалност које је одржано на Златибору од 12. до 15. септембра.
Општина Чајетина ове године први пут учествује у програму суфинансирања мера енергетске санације породичних кућа и станова на својој територији, а 10. новембра расписан је Јавни позив за грађане за учешће у овом програму.
Укупно планирана бесповратна средства која Општина Чајетина заједно са средствима министарства додељује су 4,8 милиона динара. Право учешћа имају крајњи корисници који станују у објектима. Да би се пријавили са субвенције потребно је да грађани испуњавају следеће услове: да је објекат легално изграђен, да је подносилац пријаве власник објекта или корисник објекта са пријавом пребивалишта на адреси објекта уз приложену писану сагласнот власника објекта, да се у објекту станује током целе године и да су измирене пореске обавезе по основу локалних јавних прихода. Јавни позив ће трајати до утрошка средстава, а најдуже до 31. децембра 2023. године, рекао је председник Комисије за реализацију мера енергетске санације на територији општине Чајетина Душан Гаврић.
Општина Чајетина је 11. октобра расписала јавни позив за привредне субјекте у оквиру мера енергетске санације.
Сви потенцијали обновљивих извора енергије су већи него потребе, каже научни сарадник Института техичких наука САНУ и Савеза енергетичара Илија Батас Бјелић.
У Златиборском је доминатно дрво, нису ни стране соларне електране у западној Србији. Можемо очекивати и веће појединачне објекте од 10 мегавата који би били на земљи. Оно што је највеће, што можемо очекивати је у Сјеници, јер је тај део изузетно погодан за постављање огромних соларних електрана. Са потенцијалима немамо проблем. Имамо проблем са допирањем знања, допирањем нових технологија до свих, до повећања понуде, рекао је за Радио Луну научни сарадник Института техичких наука САНУ и Савеза енергетичара Илија Батас Бјелић.
Он је додао да су предности обновљивих извора енергије за туризам у овом крају чист ваздух, лакоћа употребе, као и уштеда.
Међународно саветовање Енергетика 2023 на Златибору окупило је стручњаке из Србије и региона који су говорили о соларним панелима из угла домаћинства и великих електрана, о коришћењу дрвних остатака, али и о новинама из других области енергетике.
Осим о соларним панелима, топлотним пумпама, било је приче и о томе како се коштице након прављена ракије употребљавају за грејање стамбених зграда, а то је нешто што ви у овом крају знате. Оно што Србија недовољно зна, за разлику од Пољске, Италије и Шпаније су топлотне пумпе. Ту заостајемо са информацијама о томе, иако на факултетима имамо људе који се тиме баве и који то разумеју. Заостајемо у смислу закона и законске регулативе. Ми немамо сертификованог инсталатера топлотних пумпи, нисмо имплементирали одређене директиве ЕУ, нисмо организовали образовање, стицање тих знања и сертификата, све је то некако препуштено самом себи. Неко ко има обичну лиценцу за топлотну пумпу за грејање и хлађење, за електричну енергију он се тиме бави иако он није пре тога никада уградио топлотну пумпу. То није ништа што људи не знају, ми имамо та знања, али то нас спречава да можемо брже и озбиљније да се позабавимо тиме, рекао је Батас Бјелић и додао:
Живимо у времену, ми бисмо то назвали поремећајима, али људи то виде кроз цену енергије, поскупљење дрва. То су трошкови са којима се људи боре. Било би добро да људи добију информације о новима технологијама да се изборе са тим поремећајима. Једна од технологија која би могла бити примењена, посебно што у Србији више немамо зиме са дубоким снеговима, јесу топлотне пумпе у комбинацији са соларним панелима. Оне просто обећавају дигитализацију домаћинстава, а тиме растерећују систем и пружају бољи квалитет живота домаћинствима, вртићима и установама које су важне, навео је Батас Бјелић.
