Министарство здравља и Привредна комора Србије организовали су панел дискусију у оквиру националне кампање Тежи равнотежи. Панел дискусија била је саставни део програма прелиминарног дана 14. конгреса Европских удружења нутрициониста (ФЕНС), једног од највећих догађаја који окупља експерте из ове области из целога света.
Према званичним подацима Светске здравствене организације за европски регион скоро 60 одсто одраслог становништва има прекомерну телесну тежину или је гојазно. Панел је био прилика да се пробуди разговор о овом мултидимензионалном изазову модерног друштва и сагледају могућности за превенцију и превазилажење овог проблема.Испред Министарства здравља присутним гостима се обратила др Звездана Бјелетић и истакла да је Министарство здравље још 2008. године донело Национални програм за превенцију гојазности код деце и одраслих, који представља стратешки оквир и опредељеност да се бави превенцијом гојазности као једним од горућих јавноздравствених проблема. У оквиру Националног програма дефинисано су приоритетне области за акцију, а једна од њих се односи на промоцију здравља и превенцију прекомерне телесне тежине. И управо у овом сегменту је посебно истакнуто партнерство са Привредном комором Србије као пример добре праксе, која је јединствена у региону.
Др Драгана Јовић испред Иститиута за јавно здравље „др Милан Јовановић Батут“ је представила резултате истраживања о стиловима живота грађана Србије које ова институција спроводи сваких пет година, посебно истакавши напредак када је у питању редовније конзумирање доручка, веће уношење воћа и нешто учесталија физичка активност већег интензитета у односу на ранија истраживања. Такође, посебно је истакла да је Светска здравствена организација прогласила инфодемију, као велику опасност ширења нетачних информација и апеловала на већем консултовању струке посебно када је реч о правилним режимима исхране.
Током јуна ове године, Институт за јавно здравље „др Милан Јовановић Батут“ са својим заводима је покренуо саветовалиште за правилну исхрану, које могу посетити сви грађани са упутом од стране свог изабраног лекара.
Проф. др Сања Мазић, шеф Катедре за медицину спорта и Катедре за медицинску физиологију Медицинског факултета Универзитета у Београду, је своје излагање почела тиме да ни један лек не може да замени физичку активност, али да физичка активност може да замени сваки лек, посебно истичући да би физичка активност требала да постане део наше свакодневице. 30 минута физичке активности дневно, и то најбоље ходања, је минимум који свака одрасла особа треба да има. Када је реч о гојазности деце, Проф. др Мазић је истакла да су подаци забрињавајући, зато што гојазност код деце се дуплира на сваких пет година. Зато је веома важно што је Министарство здравља увело додатне часове физичког васпитања за децу. Физичка активност је посебно важна не само за превенцију гојазности, већ и за превенцију бројних других обољења, а током физичке активности лучи се и хормони ендорфина који доприносе бољем расположењу.
Прим. др Марија Ђуровић, психијатар, субспецијалиста психотерпије, Шеф Одсека за адолесцентну психијатрију и психотерапију Болнице за психијатрију КБЦ Др Драгиша Мишовић-Дедиње „Посматрано кроз историју, препознато је да гојазност је врло често повезана са одређеним емоционалним стањима, те да преједање настаје као одговор на наша осећања. Ситуација се погоршава услед утицаја друштвених мрежа, јер су људи склонији да прве савете потраже управо тамо, без провере ко им даје и какве савете им пружа. Управо зато је посебно важно истаћи да се о поремећајима исхране мора разговарати са стручним лицима.“
Прим. др Снежана Лешовић, педијатар-ендокринолог из специјалне болнице за лечење штитасте жлезде и гојазности „Чигота“ истакла је да уколико већ дође до гојазности, да је веома важно да се читав тим стручњака ангажује око појединца како би му се помогло да кроз исхрану и физичку активност, али и усвајање здравих навика превазиђе проблем гојазности.
„Гојазност је не само естетски, него и здравствени и економски проблем. Подаци светске огранизације за гојазност говоре у прилог томе да ће до 2035. године чак 4 милијарде људи бити прекомерно ухрањено или гојазно. Процене су да ће за потребе лечења гојазности државе требати да издвоје чак 3% укупног бруто друштвеног производа како би се санирале последице овог проблема.“ – истакао је Димитрије Ивановић, испред Привредне коморе Србије и додао да је веома поносан на оно што је до сада постигнуто кроз кампању „Тежи равнотежи“, али и на активности које компаније спроводе, попут реформулације производа, смањења соли, шећера и транс-масти у своим производима, креирање мањих паковања и производњу здравијих алтернатива производа.
Националну кампању „Тежи равнотежи“ покренула је Привредна комора Србије – Удружење за прехрамбену индустрију као подршку Националном програму за превенцију гојазности Министарства здравља Републике Србије. Кампања је првенствено окренута континуираном информисању грађана о важности уравнотежене исхране и редовне физичке активности у циљу постизања доброг јавног здравља становништва.
фото: промо
