Промоција књиге "Голубови на штриканој завеси" Слободана Ристовића одржана је синоћ у библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ у Чајетини, родном месту овог песника. Књига је изашла у издању Библиотеке, а вече је уједно било посвећено и обележавању 50 година Ристевићевог књижевног рада.
Педесет година након објављивања прве песме Слободана Ристовића, стигли су и "Голубови на штриканој завеси" , нова збирка поезије којом се његов богати књижевни рад обележава. У библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“, она је синоћ и промовисана. Резимирајући свај јубилеј, Ристовић каже да је промоција у Чајетини право место за то јер је рођен у чајетинском породилишту 1952.године, а као песник се родио управо у овој библиотеци 1973. године уз подршку Љубише Ђенића.
„Круг који се направио у тих пет деценија је остварен овде, на овом простору иако сам ја боравио на неким разним местима, објављивао и писао на многим местима; ипак, увек сам био пелцер ове општине и овог подручја“, каже песник Слободан Ристовић,
Педесет и нешто више година стварања, пошто песници почињу да своје виђење света и свега у њему записују врло рано, пролази без мерења протока времена, напомиње Ристовић.Овај песник препознатљив је по језику којим пише, језику којим нас кроз стихове подсећа на неко прошло време, на очеве и дедове, мајке и баке, кумове и јунаке, обичне а необичне људе и њихове заклетве и клетве, благослове и жалопојке, недаће и славља, и на богатство речи којима су се једни другима обраћали.
„Ако узмемо да је реч старија од свега, онда сам ја неко ко се заветовао речима. Кад помињем Љубишу Ђенића, увек мислим да је то неко ко је мене заклео речима. Ја сам једноставно дужан времену да будем пастир томе, и тако сам се и опходио. У мојој поезији, видели сте и сами, поред језика који негујем не може се наћи ништа чему је потребно објашњење, али ће се наћи пуно тога што је заборав уништио. Реч је наш образ пред Богом! Ако ћемо да будемо без образа, онда смо били без-образни", додаје песник.
На почетку своје рецензије доцент Др Слободан Вучићевић је, након наслова збирке „Голубови на штриканој завеси", написао: Нова поезија са старим знаковима и симболима, а у наставку каже : „Слободан Ристовић је типичан представник те ретке, лирске врсте којима је поезија покретачка снага живота, суштински изражајни мото...“ Слушајући и ишчитавајући нову, али и претходне збирке, читалац се само може сложити са тим речима и уживати у богатим сликама којима нас кроз своју поезију песник дарује.
