Током јучерашњег дана гост у библиотеци Љубиша Р. Ђенић био је писац за децу и одрасле, Стефан Митић Тићми. Писац је аутор два романа за децу, „Ја сам Акико“ и „Капут од маховине“, а обе књиге су за кратко време изазвале велику пажњу и интересовање код деце.
Писати за млађу популацију засигурно није лако и једноставно, али младом писцу Стефану Митићу то одлично иде за руком, и слободно се може рећи да је један од најчитанијих српских дечијих писаца данашњице. То потврђује и чињеница да су романи „Ја сам Акико“ и „Капут од маховине“ на листи 200 најбољих књига за децу и младе „Бели гаврани“ Међународне омладинске библиотеке у Минхену. Јуче су деца из Чајетине имала прилику да се на забаван начин упознају са писцем и његовим делима.
"Пробио сам се кроз маглу да дођем у Чајетину, а деца и ја смо се пробијали кроз гутину коју књижевност са собом носи, јер је та густина коју књиге и литература имају је најлепша могућа смеса која постоји. Кроз ову радионицу сам покушао да им покажем колико ум људски може да буде врцав и шашав", каже Срефан Митић, писац за децу и одрсасле.
У најранијем детињству читање је важно како би се деца упознала са светом око себе и развила основне комуникационе вештине. Касније постаје још важније јер,читајући, деца развијају способности критичког и логичког размишљања. Своју маштовитост, креативност и надареност у писању деца су показала кроз причу коју је свако од њих, на предлог Стефана Митића, јуче писао. Дружење је протекло на обострано задовољство, а малишани и писац су се поздравили до неког наредног виђења.
"Књигу "Ја сам Акико", прочитала сам чак два пута. Радионица је била лепо организована, и доста смо могли да чујемо од писца,објаснио нам је да свако креће од малих ногу, безазлених ствари, како би дошао до нечега великог".
"Са пишчевом књигом "Ја сам Акико" сусретала сам се на Сајму књига у Београду. Корица књиге својим изгледом примами да је узмеш и прочиташ, ја је још нисам прочитала али након ове радионице сигурно хоћу. Дете које чита може постати човек који мисли, и то је реченица коју сам више пута чула од моје маме и уз коју растем".
"Дружење са писцем је било поучно, ја нисам упозната са књигама писца али ћу сигурно после ове радионице прочитати његова дела".
"Ја сам на данашњој радионици написао причу о баби у шкољци која плаче јер је Партизан изгубио, и верујем да ће већ следећом приликом Партизан победити Звезду".
Писац је познат и по томе јер је своју књигу „Ухватиле ме лутке“ први превео на знаковни језик. У насељу Анчики, са својим пријатељима, Стефан који је познат и под надимком Тићми, направио је бесплатну библиотеку са преко 5000 књига, што их је и довело до одељка ХЕРОЈИ НЕДЕЉЕ код Оливере Ковачевић на РТС-у и награде за ентузијазам и велики допринос култури Фондације „Тања Петровић“.