Објекти који су изграђени без дозволе и после 2009. године моћи ће да се легализују, а њихови власници имају рок од 90 дана да локалној самоуправи поднесу захтев. Ову новину доноси Закон о легализацији, који је 31. октобра усвојен у Народној скупштини.
Иако је првобитно било предвиђено да се овај акт односи само на објекте који су завршени до 11. септембра 2009. године, парламентарци су, ипак, подржали амандман СПС којим се „рок“ помера до ступања на снагу овог закона, тачније дан након његовог објављивања у „Службеном гласнику“.
Парламент је подржао и предлог социјалиста којим власници бесправно саграђених објеката добијају три месеца да поднесу захтеве за легализицију. Влада је, иначе, претходно одбацила ове предлоге СПС. Дакле, сви објекти који су изграђени до дана ступања на снагу новог закона могу бити легализовани.
Али, треба имати у виду чињеницу да је још од 2003. године бесправна градња кривично дело. Судови се на то до сада нису обазирали, јер ниједан бесправни градитељ није санкционисан, али очигледно проблем немају ни посланици. Велика полемика водила се још током 2009. године да ли да се дозволи легализација бесправним градитељима, који су зидали после маја 2003. године. Тада је амнестију предложио Београд, али је речено да се 11. септембра 2009. ставља тачка на даљу дивљу градњу. Очигледно да то није било тако, чим се поново бесправним неимарима гледа кроз прсте.
- Као ресорни министар нисам могао да прихватим амандман СПС, нити је то могла да прихвати Влада Србије, посебно што је бесправна градња кривично дело - каже за „Новости“ Велимир Илић, министар грађевинарства. - Али, одлука парламента је свето писмо и мора да се поштује. Видећемо каква ће бити реакција Уставног суда, да ли ће у будућности опет да нам падне закон због те одредбе којом се практично амнестирају и нови бесправни градитељи.
Закон предвиђа могућност плаћања легализације на рате до 20 година, а висину накнаде утврђују локалне самоуправе. Законом је предвиђена обимнија пројектна документација и власници објеката ће имати веће трошкове. Градови и општине ће моћи да пропишу умањење накнаде за власника куће или стана, који је изградњом или куповином трајно решавао стамбено питање и нема другу непокретност у својини. Умањење накнаде је предвиђено и за власнике који су опремили грађевинско земљиште сопственим средствима или од месног самодоприноса и то сразмерно учешћу у опремању.
Неће моћи да се легализују објекти изграђени на клизишту или мочварном земљишту, од материјала који не обезбеђује трајност и сигурност објекта, затим објекти на површинама јавне намене или заштићеним природним и културним добрима, они који су супротни планском документу.
Уз захтев за легализацију власник бесправног објекта треба да достави геодетски снимак, пројекат изведеног објекта у три примерка, доказ о праву коришћења својине односно закупа на грађевинском земљишту, или доказ о праву својине на објекту, затим доказ о уређивању односа у погледу плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта и доказ о уплати административне таксе.
Јединице локалне самоуправе имају рок од 30 дана да одговоре на захтеве за легализацију.
Казне за кршење закона крећу се од 100.000 до три милиона динара. Процењује се да у Србији има 1,3 милиона нелегално изграђених објеката.
Рок за подношење захтева за легализацију је крај јануара 2014. године.
