Дводневна конференција ”Храна сутрашњице – Златибор” коју је амбасада Шведске организовала у сарадњи са Шведским институтом, општином Чајетина, Регионалном развојном агенцијом Златибор (РРА), као и локалним организацијама и предузетницима Златиборског округа отворена јуче у хотелу Палисад. Уз бројне госте из Шведске и региона и уз присуство локалних произвођача органске хране, представљени су примери добре праксе у овим земљама.
https://www.youtube.com/watch?v=woZmT50ka6w&feature=youtu.be„Храна сутрашњице“ је пројекат чији је циљ препознавање потенцијала у локалним системима производње здраве хране, при чему је важно да се окупе локални предузетници који се баве промоцијом зеленог концепта, као и да се подстакну представници локалних заједница да размишљају слично о процесу производње хране.
"Да би било могуће производити здраву и чисту и добру храну треба имати здраву воду. Да би се имала чиста вода треба обратити пажњу како се рециклира , како се ради са отпадом, са другим факторима од значаја за екологију у региону. То је све повезано. Ми у Шведској тако годинама радимо и мислимо и желимо да у сарађујемо са Србијом по истој теми јер видимо да су прехрамбена индустрија, уопште храна, врло битна основа за локалну привреду", рекао је Њ.Е. Јан Лундин, амбасадор Шведске.
Што се тиче економске сарадње Србије и Шведске, амбасадор Лундин је навео податак да малине које Шведска увози стижу управо из златиборског краја и да је тим поводом већ посетио Сирогојно и уверио се у ефикасност њиховог рада. Са своје стране, општина Чајетина је својом локалном политиком створила погодну климу за друге произвођаче.
"Ми смо све оно што је битно за развој једне локалне самоуправе као што је мала општина Чајетина, урадили и створили повољан амбијент кроз изградњу инфраструктуре, стратегије развоја, дугорочне планове итд. и кренули полако да правимо једну профитабилну локалну самоуправу", напоменуо је Милан Стаматовић, председник општине Чајетина додавши да се Чајетина у својим развојним плановима ослањала на искуства скандинавских земаља. Такође се захвалио влади Шведске на сарадњи на пројекту заштите животне средине, регионалној депоније Дубоко у Ужицу, при чему је помоћ шведских стручњака била од непроцењивог значаја.
На конференцији су о виђењима својих општина у овом пројекту, о предностима, недостацима и плановима, говорили и представници општина Златиборског округа.
"Ми радимо на томе да се поново оснују задруге, јер нестанком задруга нестала су и наша села. И држава ради на томе. Нама и те како недостају те задруге које би откупиле све оно што наши домаћини произведу на селу", рекао је Радосав Васиљевић председник општине Нова Варош.
У овај пројекат су се укључили и млади људи и старт-ап организације са циљем да подигну свест о значају здраве хране и важности њене системске производње у једном друштву. О свом искуству у производњи и пласману својих производа, као и о изазовима са којима су се суочавали, говорили су и предузетници из Србије.
Другог дана конференције биће говора о важности синергије локалног система производње хране, као и о промоцији и маркетингу здравог начина исхране који утиче на здравље свих људи.
Мрјана Ранковић Луковић
