Данас славимо највећи хришћански празник Васкрс који се празнује чак три дана. Васкрс је покретни празник, који најраније може бити 4. априла, а најкасније 8. маја, по новом грегоријанском календару.
Васкрсење Исуса Христа је празник који симболизује победу живота над смрћу. У свим православним храмовима служе се васкршње литурије. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник ускрснућа.
Тако почиње недеља, први дан Ускрса. Православци у Србији се тог дана поздрављају речима "Христос васкрсе", а одговара се са "Ваистину васкрсе".
Рано ујутру са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника.
Патријарх српски Порфирије служио је поноћну литургију у Храму Светог Саве и поручио да сви треба да васкрснемо изнутра као појединици, али и као народ и свакога дана будемо бољи и имамо међусобно разумевање.
Порфирије се на крају празничне архијерејске литургије кратко обратио верницима и честитао им Васкрс.
"Нека је срећан и благословен, браћо и сестре, данашњи дан и празник - да смо сви благословени, благословом васкрслог Христа. И његовим благословом да васкрснемо и ми изнутра, да увек заједно будемо његови. Да васкрснувши у њему, васкрснемо и као појединци, али и као народ. Свакога дана, да будемо бољи од себе. Живели, нека Бог да добро здравље, љубав и међусобно разумевање - Христос васкрсе", поручио је патријарх Порфирије.
Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победу вере и живота над смрћу. У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару, чиме се симболично указује да је Исус својим васкрсењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду. Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио архангел Гаврило.
Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу. Јаје је симбол обнављања природе и живота и васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.
Верници васкршња јаја боје на Велики петак, када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове "чуваркућа".
На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу.
Приликом туцања изговара се, такође, – “Христос Васкрсе” и “Ваистину Васкрсе”. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.
За овај дан свако у породици треба да добије нешто ново од одеће и обуће. За одлазак у цркву и свечани ручак облачи се најлепша одећа.
"На Васкрс, пре сванућа жене су месиле ускршњи колач, у који се стављају по три црвена јајета. Укућани су одлазили на јутрење у цркву, а потом су се причешћивали.
После строгог поста, прво мрсно што се једе на Васкрс је јаје, а тек онда друга храна.
Обичај је да се одмах ујутру оде у цркву и помоли за душе својих предака и здравље својих потомака.
Жене нису прале, ткале и радиле друге теже женске послове.
На Ускрс се устаје рано, али се на спавање не иде пре поноћи, јер ако легнете раније, верује се да ћете онда до наредног Ускрса бити поспани и лењи.
Требало би да се умијете хладном водом у коју су потопљени дрен, босиљак и црвено ускршње јаје.
На овај дан сви укућани и пријатељи се куцају јајима уз васкршњи поздрав.
Обичај је и да се деца додирну црвеним јајетом да би била црвена и здрава током целе године.
Гости који дођу у кућу дарују се ускршњим јајетом, које је симбол обнављања природе и живота, и радости како за оног који прима, тако и за оног који дарује.
Извор: Курир
