Оставински поступак и положај жена у наслеђивању у фокусу Тематских отворених врата, одржаних 7. септембра у Основном суду у Ужицу у оквиру пројекта Отворена врата правосуђа.
Одрицање од наследства може да проузрокује емотивни и материјални проблем примарној породици и може да утиче на губитак других права, истакнуто је на 125. Отвореним вратима правосуђа у Основном суду у Ужицу, одржаних са циљем информисања јавности о оставинском поступку и могућим правним последицама уступања и одрицања од наследства.
Закон о социјалној заштити предвиђа да онај ко се одрекне наследства или га уступи нема право на новчану социјалну помоћ у вредности имовине које се одрекао. То некада буде и десет, двадесет година. Непримање новчане социјалне помоћи доводи до тога да је тежи приступ бесплатне правне помоћи, што када имамо проблем насиља у породици, жене ставља у вишеструко неповољан положај у односу на мушкарце, истакао је Драгиша Ћалић, правни саветник у Комитету
Он је појаснио да су патријархални обрасци наслеђивања, обичајно право и традиција и даље веома изражени у друштву.
Велики број жена се под притиском околине одриче наследства у корист својих сунаследника, углавном у корист браће, иако је законски, по свим прописима, равноправан положај мушкараца и жена приликом наслеђивања. Истраживања показују да се око 44 одсто жена и 0,5 одсто мушкараца одрекло наследства, значи 80 пута више жена у односу на мушкарце. Нема велике разлике између руралних и градских средина, напоменуо је Ћалић.
На интернет платформи Отворена врата правосуђа су доступни текстови, водичи, инфографици са информацијама о правосуђу и процесу доношења судских одлука, начинима остваривања људских права. На том сајту и на портирници Основног суда у Ужицу је доступна и публикација Водич кроз оставински поступак са основним информацијама о оставини и примерима најчешћих ситуација у пракси.
Широј популацији смо представили цео поступак како би им био разумљив, лишећи га правне и компликоване терминологије, истакао је Момчило Живадиновић из Комитета правника за људска права додавши да се грађани углавном информишу и траже решења тек по наиласку на проблем око наследства.
Оставински поступак је био искључиво у надлежности основних судова до 2018. године, потом је због законских промена пренет у надлежност јавних бележника у претежном делу.
Оставински поступак се покреће по службеној дужности након пријављивања смрти лица надлежној матичној служби и уписивања смрти у матичне књиге према последњем пребивалишту, боравишту умрлог. Матичар је дужан да у року од 30 дана од дана пријаве смрти достави извод из матичне књиге умрлих надлежном суду за покретање поступка.
То не спречава заинтересоване да поднесу суду предлог за расправљање заоставштине са изводом из матичне књиге умрлих, напоменула је на скупу Словенка Поповић, судија Основног суда у Ужицу.
По формирању предмета и утврђивању надлежности, суд доноси одлуку, решење којим се сачињава смртовница и оставински поступак уступа надлежном јавном бележнику са подручја надлежног суда. Јавни бележник прибавља податке о наследницима, имовини која је предмет заоставштине и има рок у ком мора окончати поступак. За продужење рока траже процену суда.
На подручју Онсовног суда у Ужицу су именована четиир јавна бележника, два са седиштем у Ужицу, један у Бајиној Башти и један у општини Чајетина.
Предмет се у ретким случајевима задржава у суду. Основни суд је искључиво надлежан у случају страног елемента, када је оставилац страни држављанин, а непокретна имовина на подручју Републике Србије.
