Радијатори у већини градова у Србији од следеће седмице, тачније од 1. новембра, коначно би требало да буду топли. На две недеља одложени почетак грејне сезоне, донекле је ублажило лепо време. Јутра и вечери су били хладни па су многи палили климе, грејалице и остала грејна тела, па се поставља питање, да ли ће и рачуни за грејање бити умањени?
Када следеће седмице почну да стижу рачуни, добро погледајте оне за Инфостан или од Топлане. Колико ћемо платити грејање за период када га није било, сазнаћемо баш тада. Топлане се за сада не изјашњавају да ли ће рачуни бити умањени, али потрошачи имају право на то, каже за Радио Београд 1 Зоран Николић из Организације потрошача Крагујевац.
„Нема никакве дилеме. Закон је врло јасан, услуга која није испоручена, нема никаквог основа да се плати. Често се чује да грејање плаћамо током целе године, али то није тачно, плаћамо током грејне сезоне од 15. октобра до 15. априла. Рачун је разложен на два месеца, конкретно октобарски рачун дошао би на наплату у новембру. То значи – где није било грејања, на новембарским рачунима не треба да виде задужење за грејање осим фиксне накнаде која је 20-30 процената“, каже Николић.
Све друго, указује, фактурише се кроз потрошњу, такозване калориметре или грејне дане.
„У Крагујевцу најављују да ће грејање почети 28. октобра, значи ми ћемо имати грејање четири дана пута износ за грејни дан и то ће бити све што би требало да платимо“, објашњава Николић.
Грејна сезона у Србији дефинисана је подзаконским актима, затим Законом о енергетици, Законом о заштити потрошача, као и одлукама локалних самоуправа. Сви они истовремено требало би у случају одлагања, односно неиспоручивања грејања да дефинишу како ће се то и на крају платити, каже Младен Алфировић из Националне организације потрошача Србије.
„Да ли ће рачуни бити умањени остаје да се види. Потрошачи који су у систему даљинског грејања су у неравноправној позицији у односу на јавна комунална предузећа. У највећем броју општина, они плаћају грејање током целе године, а не добијају услугу све време. Наравно да им се сада, због померања грејне сезоне, мора омогућити да остваре право на сразмерно умањење цене“, каже Алфировић.
То ће, наводи, најлакше урадити тако што ће упутити захтев у писаној форми као приговор или рекламацију, позвати се на то да нису имали услугу у складу са прописима и да се позову на Закон о заштити потрошача.
У удружењима потрошача наводе да ће пратити како ће се наплаћивати грејање којег није било.
Зоран Николић из огранка у Крагујевцу верује да ће локалне самоуправе бити савесне и да неће потрошаче довести у непријатну ситуацију. Наводи да прво сачекамо рачун.
„Нико од потрошача појединачно не треба ништа да тражи. Очекује се од свих топлана у Србији да поштују законе. Понављам, нема правног основа за наплату услуге која није испоручена. Да је било грејања ујутру и увече, то би се делило са неким сатима, па би онда било мање грејних дана, никакав проблем да вам то наплате“, каже Николић.
„Потрошач када добије рачун за октобар и види да је обрачунато 15 грејних дана, истог тренутка мора да поднесе рекламацију топлани која му је испоставила такав рачун, јер услуга није испоручена. Врло је просто, немојте да затрпавамо судове“, упозорава Николић.
Тек пошто је грејна сезона у Србији померена за две недеље, различита удружења су објавила да наплата грејања треба да се обрачунава по потрошњи, а не по квадратури стана, како је код нас уобичајено.
Радио Београд
