Инфлација се не смирује – камате настављају да расту

n

Због скока еурибора задужени у еврима, а то су корисници стамбених зајмова, морају да рачунају на веће обавезе.

У временском интервалу од 48 часова, па и мање због временске разлике, централне банке најјачих светских економија с обе стране Атлантика повећале су камате. И то за идентични проценат од 0,25 одсто, односно за 25 базних поена. Прве су то у четвртак учиниле америчке Федералне резерве (ФЕД), а дан после њих Европска централна банка (ЕЦБ). Тиме су сигнализирале да је инфлација и даље претња и да је поскупљење новца начин да она буде заустављена. Другим речима камате на кредите још ће да расту.

У САД базна камата централне банке сада износи 5,25 процената, а наговештено је да би даље повећање могло да буде обустављено, јер је тамошња инфлација износила пет одсто у марту на годишњем нивоу. С друге стране, инфлација у земљама Европске уније у истом периоду била је 6,9 процената и очекује се да у априлу износи седам одсто међугодишње. Референтна камата ЕЦБ-а сада је 3,75 процената. Међународни монетарни фонд (ММФ) је пре извесног времена поручио да би ЕЦБ требало да настави да повећава камате све до лета 2024. Због природе наше економије нас се много више тичу европске камате. Па тако тренутно шестомесечни еурибор који се користи за обрачун месечних обавеза за стамбене кредите износи 3,644 одсто, док је тромесечни 3,275 процената. И ови дужници у догледно време морају да рачунају на већи дуг.
Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да ММФ Европи поручује да инфлацију спусти на циљаних два одсто, односно да настави да води монетарну политику „затезања каиша” с обзиром на садашње инфлаторне притиске.

„У Европи нема банкарске кризе као у САД због чега Американци и праве паузу у подизању камата. Што се тиче еурибора очекујем да он до краја године буде око четири одсто, можда мало више од тога. Не верујем да ће повећавати више. У оваквим временима увек је нагласак на управљању ризиком и банке могу постати рестриктивније код одобравања кредита”, наводи Грубишић.

Због евидентног раста камата и на нашем тржишту овај економиста не очекује толико пад кредитне активности колико стагнацију. Раста неће бити, већ „равна линија”.
Из Народне банке Србије (НБС) напомињу да еурибор прати кретање основних каматних стопа ЕЦБ-а. С обзиром на то да ће се, према пројекцијама, инфлација у зони евра у дужем периоду кретати изнад циљаних два одсто, могу се очекивати даља повећања основних каматних стопа при чему ће одлуке о основним стопама зависти од процене будућег кретања инфлације што ће се одразити на кретање еурибора. Повећање еурибора одражава се на каматне стопе на евроиндексиране кредите на домаћем тржишту, при чему раст еурибора утиче на висину номиналне каматне стопе (а самим тим и на износ рате) код евроиндексираних кредита с променљивом каматном стопом. Динамика повећања код постојећих евроиндексираних кредита на домаћем тржишту зависи од динамике усклађивања каматне стопе (тромесечног и шестомесечног еурибора) која је дефинисана уговорима о кредиту, а која је најчешће тромесечна или шестомесечна.

Релевантни показатељи не указују на проблеме у отплати стамбених кредита, што потврђује кретање учешћа проблематичних зајмова у укупним стамбеним кредитима, које се у претходном периоду континуирано смањивало, те је на крају фебруара 2023. износило свега 1,5 одсто.

Заоштравање монетарне политике ЕЦБ-а и последични раст еурибора утицаће на смањење инфлације у зони евра, што би требало да утиче и на смањење инфлаторних притисака и у нашој земљи, будући да је зона евра наш најзначајнији спољнотрговински партнер, то јест да управо из зоне евра увозимо највише робе и услуга. Поред тога, повећање каматних стопа ЕЦБ-а утиче на смањење домаћих инфлаторних притисака и заоштравањем финансијских услова код нас повећањем каматних стопа на евроиндексиране кредите.