Локални парламент Чајетине, који у овом сазиву заседа од 2012. године, један је од најажурнијих у овом делу Србије: ради брзо и ефикасно, своје одлуке доноси са циљем да обезбеди несметано функционисање живота на подручју чајетинске општине и људима реше њихови проблеми, све, наравно, у складу са законом. О актуелностима у раду тог парламента за "Златиборске вести" говори његов председник Милоје Рајовић (ДСС). У овом скупштинском сазиву одржан је велики број седница и донете су многе важне одлуке. Општински буџет се сваке године усваја у законском року, а раде се и ребаланси буџета. Какво је тренутно стање по том питању? "У последњих десет година Скупштина општине Чајетина је увек усвајала буџет у законском року, чак и пре. Буџет, наравно, увек прате планови и програми који се доносе нешто касније. Када је у питању ребаланс буџета, увек се један ради у мају или јуну месецу, а други у октобру или новембру. И ове године је тако урађено, и то у законским оквирима. Сада нас очекује извештај о извршењу буџета за првих шест месеци ове године и тада ћемо сви видети какав смо буџет усвојили – да ли је добар или не. Према расположивим подацима, буџет је доста добро испланиран и урадиће се још један ребаланс буџета како би неке ствари, које у току 2015. нисмо успели, привели реализацији до краја године.Трудићемо се, такође, да све промене буду у оквиру већ планираног буџета. У овој години највише средстава уложено је за изградњу гондоле, плаћено је око осам милиона евра. Остало је још два милиона да се исплати и то је комплетна инвестиција која ће бити завршена средствима наше општине. Преостаје нам да се распише тендер за најповољнијег извођача радова те да се следеће године заврше радови на изградњи гондоле, која је највећа капитална инвестиција у нашој општини. Наравно, упоредо се улаже и ради на изградњи путева, уређењу улица, изградњи водовода... Може то да се ради и брже и боље, али успели смо планирано да реализујемо".
Веома битну одлуку донела је ове године СО Чајетина – да се даје одређени попуст за накнаду за градско грађевинско земљиште, али и у поступку легализације објекта. Колика је заинтересованост грађана, да ли је та одлука већ дала резултате и како се спроводи?
„Што се тиче одлука о накнади за уређење и легализацију ми смо их више пута мењали, трудећи се да направимо најбољу како би општина приходовала већи део средстава и та средства кроз инвестиције вратила грађанима. Инвеститори који граде на Златибору хоће и да плате, али увек питају шта је са тим новцем, шта им се враћа. Примера ради, ако неки хотел који се гради плати накнаду од 30 милиона, увек се поставља питање шта се са тим добија. Да ли је то нова канализација, водовод који ће имати довољно капацитета? Инвеститори увек, када дају општини новац, питају шта за то они добијају. Ово је једно веома сложено питање и зато је потребно донети пуно добрих одлука. Велики број људи код нас поднео је затев за легализацију. Међутим, тек мање од половине је и завршило процес легализације. То се догађа из једног веома простог разлога: држава сваке године доноси нови закон по овом питању. Тешко се и ми сналазимо са овим законом, а још теже грађани који на основу њега треба да заврше свој посао. Како бисмо испоштовали и закон и грађане морали смо да доносимо одлуке, па одобрили одређене попусте: за плаћање накнаде за уређење грађевинског земљишта и за плаћање накнаде у легализацији. Трудили смо се овим системом да не фаворизујемо странке у поступку легализације у односу на оне који су радили од почетка до краја са потребним папирима, па смо тако негде изједначили те попусте који су између 20 и 30 одсто за ове одлуке. Тако смо један део легализације, негде око 50 одсто, завршили. Ствара се забуна сталним наговештајима из Министарства грађевине да ће бити донете нове одлуке, да ће доћи нови закон... И када људи чују такве информације увек чекају последњи тренутак надајући се да ће им цена коју је потребно платити за тај објекат бити нешто нижа у односу на ову која је сада. Али нема чекања, то мора да се схвати јер, понављам још једном, не можемо фаворизовати оне који су у поступку легализације у односу на оне који су своје папире спремили од почетка до краја. Не може бити јефтиније него што јесте и ти људи могу доћи код нас, склопити уговор, а ако је потребно, даћемо и нове одложене рокове за плаћање. Имаћемо за све разумевање, али повољније неће бити.“
Како функционишете са опозицијом с обзиром да владајућа коалиција има значајну скупштинску већину? Да ли уважавате и опозиционе предлоге?
„Ослушкујући потребе успели смо да изградимо један добар однос. Може се рећи да имамо конструктивну опозицију. Било је добрих предлога опозиционих одборника које смо усвојили. Уопштено гледано, већина одлука које се сада доносе на скупштини усвајају се са великом већином гласова одборника, и позиционих и опозиционих. Поносан сам како тренутно функционише СО Чајетина“.
Да ли се може рећи да одборници СО Чајетина ипак раде за добробит грађана, а не само за своје политичке интересе? „Са сигурношћу могу рећи да одборници владајуће коалиције раде за добробит грађана, што потврђују и дискусије на самим седницима. Што се тиче СПС, са њима смо дуго у власти и они су увек били коректни што се тиче рада са нама. Када су у питању ДС и СНС, и они су сада последњих годину и по дана коректни. Нема ту превише полемика. На почетку мандата било је мало проблема, али сада са поносом могу рећи да су сви одборници, како позициони тако и опозициони, доста коректни и да доста добро раде. Немам ни једну замерку на њихов рад. Било је мало проблема, изношене су неке приватне ствари којима није место на седницама, с тим што сам успео са својим сарадницима да се та негативна енергија мало спусти и да иде у неком другом позитивном правцу. Више нема помињања тих лоших ствари.“
Каква је сарадња између СО Чајетина и директора јавних предузећа, с обзиром да њих поставља скупштина? Ви сте им, на неки начнин, шеф?
„У току овог мандата поставили смо и нове директоре јавних предузећа – КЈП „Златибор“, КЈП „Водовод“ и ЈП „КСЦ Чајетина“. У сва та три јавна предузећа поставили смо младе људе који сигурно боље раде него претходни директори. Наравно, то може још много квалитетније, али сам сигуран да је сада боље него што је било. У претходним, али и у овом мандату, мислим да сам био највећи критичар јавних предузећа. Сигурно је да јавна предузећа могу доста боље да раде, али је и чињеница да смо у последње три године направили помак у раду јавних предузећа. Важно је да радници буду задовољни, а ми очекујемо да њихов однос према послу буде као да раде у свом домаћинству, у својој кући. У целој Србији јавна предузећа су на коленима, фактички пред колапсом. А то значи да су се пуно задужила, у кредитима су, велики број људи седи у њима и неће да раде. Закон је на страни радника – када их терате да раде они вас туже за мобинг и за разне друге ствари. Сви у јавним предузећима знају своја права, а нико не зна своје обавезе. Код нас, на срећу, то није случај. Јавна предузећа су потребна општинама у Србији и ту немам ниједну дилему, али су потребна као брза и ефикасна предузећа која могу да одговоре на оно што им општина повери да ураде. И наравно, сва плаћања од општине ка јавним предузећима не треба да иду по годишњем уговору паушално, већ по извршеним ситуацијама. Код нас то доста добро функционише, може још боље, али морамо се трудити да будемо најбољи у Србији, јер на Златибор долази велики број туриста којима мора да се изађе у сусрет у веома кратком року“. Да ли у општини Чајетина у јавном сектору има вишка запослених или не? „Држава каже да у нашој општини постоји вишак запослених. Што се нас тиче, не постоји вишак, већ је потребно да се овај број, који је тренутан, упосли више и да радници у јавном сектору још боље раде. Имамо Златибор који се сврстава у туристичко место прве категорије, велики број људи током године борави овде, потребно је одговорити потребама туриста, а не посматрати нас као општину са малим бројем становника. Ми ћемо са овим ставом наступити код Министарства финансија и тражити да нам дозволе да овај број радника остане. Увек сам за то да се новим школованим људима да шанса, јер постоји један број деце које општина стипендира, који су стварно добри ђаци и ако им општина Чајетина на неки начин, и поред Владине уредбе о забрани запошљавања, не да шансу, ја не знам где ће та деца. Где ћемо их? Хоћемо ли да их протерамо у иностранство и да живе негде у свету уместо код нас? Па Немачка тражи и прихвата све младе образоване људе да раде. И Србија и наша општина морају прихватити младе и образоване , јер ко ће после нас преузети посао. Младим људима, и поред забране, мора се наћи начин да добију своју шансу, бар кроз стручну праксу, стручну наставу и кроз приправнички стаж. Очекују се нова радна места на Златибору, који се убрзано гради. Ту су мањи и велики хотели у којима ће морати неко да ради".
Котирате се као једна од најуспешнијих локалних скупштина у Србији. Како то објашњавате?
„Што се тиче свих година нашег рада, не само последњег мандата већ од 2006. године, ништа не би могло да се уради да нисмо на почетку урадили планску документацију – Просторни план, који је сачинио Саобраћајни институт ЦИП, на основу кога су произашли План генералне регулације,као и детаљни планови. Како пролази време стварају се нове потребе, па се тако раде и њихове измене и допуне, а раде се и детаљни планови за веће објекте, јер кључ свега је планска докумантација. Захваљујући њој, имамо и велике приватне инвестиције на Златибору. Издвојио бих једну од највећих приватних инвестиција: то је изградња хотела „Торник“ на Златибору, који ће ускоро бити отворен. Његов завршетак, као и изградња гондоле, даће нови печат Златибору. ''Торник'' ће бити један од најбољих хотела на Балкану и на то смо поносни, јер су инвеститори одлучили да баш такав хотел граде код нас. Сигурно је да и други инвеститори желе да улажу овде“.
Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs
