Одлуком Министарства просвете НР Србије у априлу месецу 1948. године отпочело је са радом архивско седиште у Ужицу, тако да ове године навршава 73 године свога рада.
Основан је у циљу сакупљања и заштите архивске грађе на подручју тадашњих срезова: ариљског, златиборског, пожешког, рачанског, ужичког и црногорског. Данас је ужички архив по територијалној надлежности највећи у Републици Србији. Држи надлежност на свих девет општина Златиборског округа и Ивањицом из Моравичког округа.
„У депоима Архива данас чувамо око 5 километара архивске грађе. Депое имамо у новој, наменски грађеној згради Архива и у старој касарни у Крчагову. Можемо слободно рећи да поседујемо грађу из времена стварања првих органа српске власти“, реко нам је директор Архива Жељко Марковић.
Архив запошљава 12 лица, чиме оскудевају у броју запослених. Старосна структура запослених је неповољна. Запослени обављају послове на заштити архивске грађе ван архива, као и сређивање и обраду архивске грађе у Архиву. Сваке године Архив нуди грађанима око 2000 преписа и уверења из документације коју чува.
Поред управне функције коју обавља, Архив врши и културну , односно просветно пропагандну мисију. Она се огледа у изложбеним активностима као и у издавачкој делатности. Све изложбе Архива су тематске, а поједине од њих су биле постављене и ван граница Србије.
„Наша издања доживљавају и поновљене тираже, што свакако говори о квалитету и њихових аутора и тема на које се односе. У самој издавачкој делатности појавили смо се као коиздавачи са Библиотеком „Љубиша Р. Ђенић“из Чајетине са књигама: „Дневник Стевана Туцовића“ и „Сломљена крила Златибора“.
Ни један озбиљан списатељски и истраживачки рад не може се обавити без архивске грађе. Архивска грађа је прворазредни извор за тумачење прошлости, а архиви , трезори у којима се то благо налази.
„Са подручја данашње општине Чајетина чувамо архивску грађу фондова с' почетка XIX века. Истакао би начелство Среза златиборског у коме се налази документација од 1837. године. Грађу данашње општине Чајетина преузели смо закључно са 1982. годином. Истакао бих податак да је архив у претходном периоду преузео архивску грађу свих привредних субјеката са подручја чајетинске општине, престалих са радом у току поступка стечаја и ликвидације. Од личних фондова које чува архив истакао бих фонд проте Милана Смиљанића из Сирогојна, као и проте Шишаковића из Доброселице“.
Архив остварује добру сарадњу са општином Чајетина и установама културе чајетинске општине.
„Надамо се да ћемо успоставити сарадњу и за ТО Златибор и нашу изложбу „Краљевски ваздухопловци“ поставити на Краљевом тргу на Златибору“.
Архив је отворен свим лицима која су заинтересована да користе архивску грађу за своје потребе.
„На крају се захваљујем општини Чајетина и на значајној финансијској подршци којом општина доприноси квалитету услуга које обављамо“, завршава нам своје излагање директор Жељко Марковић.
https://www.youtube.com/watch?v=RzgBVjm7cegАутор Мирослав Весовић
