Изложба Обрада Јовановића у обележавању стогодишњице образовања учитеља у Ужицу (видео)

Данас је, у оквиру јубилеја - сто година образовања учитеља у Ужицу, у Галерији  Педагошког факултета отворена изложба слика академског сликара професора Обрада Јовановића. Изложбу је отворила др Кристинка Селаковић, историчар уметности.

Академски сликар Обрад Јовановић широј публици је знан по необичним мотивима из фолклора и живота српског сељака чији је живот бележио кроз обичаје, предања, веровања, кроз проток времена, у амбијенту помало надреалном и мистичном, склон да све обоји својим духом и виђењем по мало шеретски, по мало сатирично, али увек с поштовањем према роду и народу. О његовом сликарству и виђењу тих упечатљивих дела говорила је, отварајући изложбу овог недавно преминулог уметника, историчар уметности, др Кристинка Селаковић.

"Један од најчешћих мотива на његовим сликама био је ован. Тај архетипски симбол представљен је или као предводник стада, или као жртвена животиња, или изван стада којег попут заблуделе овце треба вратити у стадо. Оно што даје карактер тим овновима јесу њихове очи на којима се Обрад увек са пажњом задржавао; да ли нас он посматра мудро, или је у страху па би нас напао, или је већ изнемогао, стар и препознаје жртвовање своје које му се ближи", рекла је  др Кристинка Селаковић . "Обрад је био мајстор тих малих, ситних, завршних потеза. А то смо могли да научимо и из његових мудрих монолога", нагласила је.

Није случајно што је у обележавању јубилеја Педагошки факултет изабрао да  изложбаи овог  академског сликара  да тако битно место, јер је Обрад Јовановић био редован професор Учитељског факултета у чијем је оснивању и учествовао. Факултету је поклонио збирку својих радова које су данас могли видети многобројни посетиоци, међу којима су били његове колеге, пријатељи, сарадници и љубитељи дела овог маестралног сликара. Међу уметничким сликама су се нашли и детаљи из Јовановићевог атељеа, поједине награде, фотографије, али и необични предмети који су га инспирисали. Овај свечани тренутак у времену и простору остаће својеврстан печат у заједничком сећању публике и уметникове породице.