Синоћ је, у организацији Спортског центра Чајетина, у Дому културе отворена изложба слика „Трнава 2017.- Владимир Митровић“. Слике и скулптуре које су настале на 25. ликовној колонији у Трнави имали су прилику да виде поштоваоци ове уметности, а изложба ће бити отворена и наредне седнице.
Слике и скулптуре које је у августу ове године стварало дванаест уметника биле су и овога пута надахнуте бојама, звуцима ,мирисима, а највише можда успоменама на домаћина овог ликовног зборовања , 25-тог по реду. Трнава и Владимир Митровић, Владимир Митровић и ликовна колонија, између свега стоји знак једнакости. Говорити о једном, значи говорити о свему. Јер и сада, када Владимира нема, његова породица, али и пријатељи сликари, здружено и здушно настављају његову мисију.
„Што се тиче квалитета, све су квалитетнији радови“, каже Драган Димић, учесник овогодишње колоније и уједно уметник који је отворио синоћњу изложбу. „Колико сам ја приметио док сам боравио у колонији, сви уметници су дали максимум од себе баш из неког пијетета према преминулом колеги... Слике су урађене крајње професионално, тако да је колонија успела. Све је функционисало, једино је нама свима недостајао колега; сви смо то некако са неком тугом, носталгијом, носили... Владимира нема, али ми морамо да наставимо да радимо и да се тако одужимо његовој концепцији колоније, која још увек траје. Ретко која колонија у Србији је доживела 25 година.“
Говорећи о Владимиру Митровићу не само као о драгом колеги већ као изузетном домаћину, Димић каже:
„Не можете тамо да боравите а да се једног тренутка ослободите тога да њега нема, да неће ту проћи поред вас, да вас нешто пита, нечим понуди, да вам угоди, да вам буде пријатније. Не кажем да не постоји ту љубазност породице и организатора, али већина нас која је била ту више пута, ми знамо шта је био Владимир за све нас; он је био као мајка уметницима тамо, у Трнави. Док боравите у колонији ви видите колико људи долази и мимо сликара. Они који чују или дођу једном, увек свраћају када пролазе овим крајем, а да не говорим за уметнике. Ко једном буде, увек жели да борави, да слика, да се дружи са колегама. Владе је умео да врши ту селекцију и бирао је људе и позивао оне са којима је могао да успостави тај неки емотивнији, ближи однос.“
Подсећања ради, сликари и скулптори који су учествовали на овогодишњој колонији су: Драган Димић, Василије Терзић, Снежана Поповић, Анастасија Богдановић, Брацо Азарић, Љуба Митровић Милић, Ђорђе Станић, Томо Поповић, Снежана Ковачевић, Видан Николић, Никола Петронијевић и Радомир Верговић.
Мирјана Ранковић Луковић
