У Културном центру на Златибору отворена је изузетно занимљива изложба радио-апарата „лампаша“ из колекције Драгана Јовичића из Ужица. О овом занимљивом колекционару и његовом хобију на изложби је говорио виши кустос Музеја на отвореном „Старо село“ Сирогојно, Драган Цицварић. Поставку од 42 сасвим исправна експоната могу погледати сви заинтересовани у наредне две недеље.
Са необичним хобијем Драгана Јовичића, Ужичани су се упознали 2015. године на изложби коју је приредио Народни музеј Ужице за манифестацију „Ноћ музеја“. За само девет месеци Јовичић је успео да сасвим доведе у ред своја 24 радио-апарата која је скупљао годинама уназад, вођен занешеношћу из дечачких дана према овим чаробним кутијама.
"Нисам имао оволико амбиција као сада; тад ми је била жеља само једна изложба , тек толико да се забележи, па довољно. Међутим, како су дани пролазили, људи су ме звали, нудили гостовања, ја нисам могао да одбијем... Онда се десило снимање краткометражног филма поводом Филмског кампа "Интеракција" , филм бива награђен на такмичењу у Српском Сарајеву, преко 25 ТВ прилога о мени, три пута сам био на РТС-у, пет пута на Прва ТВ, у емисији "Нећете веровати", у новинама "Новости", "Политика", "Вести", "Ужичка недеља"...То ми је некако дало подстрек да истрајем у томе.Ја сам једини колекционар који није купио ни један радио, нити је продао, за разлику од других који купују по једној, а продају по другој цени", прича Јовичић.
На питање одакле заинтересованост баш за овим хобијем, Јовичић одговара да је у његовом селу само један човек имао радио-апарат који се тада чинио као чудо и за који су деца, али и многи старији, веровали да у себи крије мале људе који причају занимљиве приче, преносе вести, певају...
"Ја сам морао, да бих недељом пратио "Време спорта и разоноде", директне преносе фудбалских утакмица, да три дана деди купим шљиве. Најгоре је кад деда није био расположен и кад каже: данас нема да се слуша утакмица. Завршена прича."
Најстарија у колекцији је реплика тзв. кристалног радија из 1920. године који се слушао уз помоћ слушалица.
"Оригинална верзија овог апарата је била баш са кристалом галенита. Ја сам га имао, али је било тешко физички извести да се он уметне у стаклену цев.Зато сам користио германијумску диоду.. Апарат је био сасвим у функцији све док су средњеталасни предајници били у функцији, а то је до бомбардовања 1999. године", објаснио нам је Јовичић.
Најдражи од свих апарата му је „космај“, први поратни радио-апарат произведен у београдској фабрици „Никола Тесла“ 1947. године. Многи кажу да је ово и најлепше дизајнирани радио. У својој колекцији на читавом спрату куће у Ужицу Јовичић има 50-так лампаша који уз њега живе свој пензионерски живот.
Мирјана Ранковић Луковић
