Обичај је како у народу кажу да се за Илиндан 02. августа светац јави кроз облаке летње пљускове, муње и громове, па му отуда и наденуше надимак Громовник.
Овај пут не само да се јавио, него је био и јако љут па је уз обилну, додуше краткотрајну кишу, мештане Златибора и околних села почастио и не баш малим градом који надамо се није битније оштетио материјална и пољопривредна добра, што је у последње време у Србији честа појава.
Срби су преласком у хришћанство многе особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију. По народној традицији, Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се он вози по небу и облацима.
Свети Илија је у Србији био слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Међутим након пропасти краљевине Југославије и долазак комуниста на власт слава је престала да се поштује. Године 1992. свети Илија поново постаје слава ваздухопловаца.
