Првог радног дана после празника пољопривредници ће моћи да конкуришу за кредите за које држава плаћа део камате.
Тако уместо комерцијалних кредита на које је камата од пет до осам одсто, зајам могу добити уз три одсто камате. За жене носиоце газдинстава и млађе од 40 година, камата је један одсто.
Младим пољопривредницима који би да купе земљиште, од средине јуна на располагању ће бити и повољни државни кредити, најављују у Министарству пољопривреде.
Човек који на српском селу живи и производи у просеку има 62 године. Тек сваки 14 носилац пољопривредног газдинства има мање од 40 година. Насупрот увреженом мишљењу, највећи део њих је дигитално и економски писмен. Оно што им недостаје није радна етика, већ довољно земљишта.
"Држава би нам помогла на тај начин што би нам омогућила да под повољним условима купимо државно пољопривредно земљиште са неким роком отплате од седам до 10 година. У супротном, ми смо принуђени да уз ове мале количине земљишта које имамо у поседу да их продамо великим играчима и да своју будућност потражимо негде на Западу", упозорава Стефан Негић, пољопривредник из Баваништа.
Како би их задржала на селу, држава ће средином јуна млађима од 40 година, преко Поштанске штедионице понудити кредите за куповину ораница - на 20 година уз камату од 1,9 одсто, и без учешћа. Гаранција је хипотека на купљену парцелу.
"Ако успемо да дођемо до 1.000 младих газдинстава, који су купили своју земљу на овакав начин, направили смо велики посао. Ово је јако важна ствар да неко може да купи своју имовину, да не мора да залаже татину кућу, да не мора да залаже неку татину земљу, било шта, него једноставно да има воље да се бави пољопривредном производњом и ово није крај", објашњава министар пољопривреде Бранислав Недимовић.
Иако за њих влада највеће интересовање, држава, макар за сада, није понудила своје оранице. Других ограничења нема – младим пољопривредницима на располагању је све што се налази на тржишту.
"Имајући у виду да у нашим сеоским срединама имамо доста тих старачких домаћинстава која се све мање баве пољопривредном производњом и нису комерцијална, мислим да има услова да се нађе добро и квалитетно пољопривредно земљиште", каже Јонел Субић са Института за економику пољопривреде.
После празника крећу и субвенционисани кредити за пољопривреднике за набавку репроматеријала, опреме, стоке и хране за животиње. За то је издвојено 600 милиона динара, 50 милиона мање него 2018. Али, пребацивањем новца из других мера, из Министарства обећавају да ће за дотирање камата дати милијарду динара и тако у пољопривреду убризгати 10 пута више новца.
извор: Vesti online
Јефтини кредити спас за пољопривреднике у Србији
