Пете фестивалске вечери публика Народног позоришта у Ужицу је уживала у још једној модерној верзији представе рађене према Шекспировом класику „Кроћење горопаднице“. Представу је извело Хрватско народно казалиште из Сплита и она је оцењена са 4,30. Иако у трајању од 170 минута, представа је дражала пажњу и оставила публику пуну добрих утисака.
Редитељ Иван Плазибат је донео причу о мушко-женским односима, савременом мачо свету и положају жена у њему, у делу које је комедија, драма и трагедија, а кроз коју се све време провлачи питање борбе за слободу.
„Шекспира је гушт радити, јер је час груб, час леп, час је јако смешан, а затим тужан. Гушт је радити тако разбарушену драматургију. Ово је уствари текст који је за мушкарце треш комедија, а за жене је трагедија, јер живимо у свету где они који имају моћ могу да се бахато понашају, док је неко осуђен да то трпи“, каже Плазибат.
„Представа говори о мушком, дивљем, тестостеронском свету и женској муци која произилази из суживота с таквим светом. Радило се о сталној борби за једнакост мушкарца и жене, из тога монолог мој у четвртом чину и сва мука Бјанке и Катарине у кавезу“, наводи Катарина Ромац..
У представи је доминанатан ерос и лош мушки свет, а Горан Марковић који игра Петручиа који покушава да укроти горопадницу, прича да није све у представи лоше и да има момената у коме се он и Катарина пронађу.
„И он и и она нису задовољни у свету који живе, а који се по мом мишљењу свиђа и једном и другом и забавља их. Ту су се они негде и нашли. Нисам имао много простора, али сам пронашао моменте где се он веже за њу, можда на болестан начин, али се веже. Он нађе утеху у њој“, каже Марковић.
И Филип Радош који игра оца Катарине и Бјанке, а које на суров начин удаје продајом, каже да је глумио све супротно од оног што је у стварном животу.
„Тај отац има и разумевања, и мудрости, и жал, али не може изаћи из улоге оца који продаје кћери. У појединим моментима ми је срце заиграло колико сам морао бити злочест према деци“, потврђује Радош снагу улоге.
Подсећамо да је вечерас на репетоару „Пет живота претужног Милутина“ у извођењу Атеља 212, по тексту Милене Марковић и у режији Александра Милавић Дејвиса.
