У оквиру Југословенског позоришног фестивала у званичној селекцији наступило је и домаће, ужичко Народно позориште са представом “Месец (дана) на селу”, по тексту Ивана Сергејевича Тургењева, у режији Милан Нешковића.
Љубавну мелодраму Тургењева, редитељ Нешковић и драматуршкиња Јелена Мијовић, померили су из основне приче.
“Када сам прочитала текст и када смо причали, питала сам се како је ово све што смо ми померили играно као мелодрама у некој руској забити, па се сад никога посебно не тиче, јер нам је некако далеко. У нашим читањима смо на различит начин дефинисали исту ствар. Онда смо морали да се пробијемо кроз огормну количину текста и како ћемо да све то да сужавамо,” каже Јелена Мијовић.
Оно што је драмтуршки било понуђено овим комадом, је у старту било јасно свима да мора бити измештено, каже Бојана Зечевић, која тумачи Наталију Петровну.
“Ја се и даље борим и са стиломи и са жанром и глумачком игром. Још увек се мени све то пакује.”
Глумица Тијана Караичић Радоичић, каже да је ову предаставу радила другачије у односу како обично ради.
“Ја врло брзо долазим до резултата, јер одмах јурим, грабим. А сада сам доста дуго посматрала колеге.Трудила сам се да цео текст уђе у мене, да знам свачији корак, свачију ракцију, како свако изговара своју реплику. Била сам пренатрпана и физичким радом, јер та моја Каћа нон стоп ради и нема времена за њихове емоције о којима причају.”
Млади глумац Дејан Максимовић каже да му класичне мелодрама никада нису биле привлачне за рад.
„Веома ме обрадовао рад са Миланом Нешковићем. Знао сам да ће ту бити неко померање и да нећу радити оно што мене не интересује, али нисам очекивао докле ће то отићи. Научен сам да кроз рад на некој улози истражујем. Тако сам кроз текстове пронашао да је Бељајев приказан као идеал, чиста душа. И онда је врло јасно зашто се њих две заљубљују у њега.“
Вахидин Прелић, који трумачи Ракитина, каже да у целом комаду нема ни Љ од љубави, ни Е од емпатије.
„Једино чиме се они воде и што осећају је страст и чист егонцетризам, егоизам и интерес, који провејава. То њихово бахаћење према нижој класи, мене то истински највише боли у комаду. То продавање младих живота зарад испуњавања сопствених страсти, варање пријатеља већ годинама је јако дискутабилно. Не знам шта та врста људи очекује да се деси?“
Публика је ужичку представу оценила са 4,42.
Последње вече Фестивала ће публика имати прилику да погледа представу “Југославија, моја отаџбина”, у режији Марка Мисираче, а у копродукцији Позоришта Приједор И Словенског гледачишча Копар.
