Синоћ је на сцени Културног центра „Златибор“ одиграна представа Народног позоришта из Ужица „Лето кад сам научила да летим" у режији Горана Головка и драматизација Браниславе Илић. Судећи према рекцијама публике, ова представа је оправдала награде које је добила од почетка постављања на сцену.
Као што је роман Јасминке Петровић „Лето када сам научила да летим“ показао да поједине књиге немају одрђену генерацијску границу, као што је филм који је урађен према њему показао исто, тако је и истоимена представа ужичког Народног позоришта подједнако добро успела да изазове позитивне емоције и реакције код публике. Од драматизације, режије, преко сценографије, музике , костима, и оних који су целу причу пренели на позорницу, испред кулиса, показали су да су награде које су добијене за представу више него заслужене. О раду на представи, подели улога, емотивној страни приче, говориле су за „Златибор прес“ главне јунакиње приче.
"Играм нона Луце и баш сам се радовала! Некако, кад сам читала роман, та ми се улога залепила за срце. И, много ми је драго када људи могу да упореде како је то када је роман преточен у филм, и роман преточен у позоришну представу. То је јако драгоцено за децу, све је некако лепо, сјајно, маштовито уклопљено да се разликује од филма, а да се пренесе порука", рекла је глумица Биљана Здравковић.
" Дешавало ми се да чујем коментаре нпр. "Моја мајка и моја сестра су исте вас две!", мислећи на мене која играм бабу Марију и Биљану - моју сестру Луце, ја која живим у Београду и Луце која живи на Хвару. Људи се поистовећују са неким својим искуствима кроз ове наше ликове и ову нашу причу, што са једне стране и јесте улога позоришта, да подржава неку људску радњу , а то је једна синергија и интеракција захваљујући којој позориште и постоји," каже Драгана Врањанац.
И роман, а самим тим и представа, говоре о деци у осетљивом периоду одрастања, сложеним породичним односима и ступању у свет одраслих, истовремено нас подсећајући на драгоценост успомена које понесемо из детињства и којих би било пожељно чешће се сетити. Улогу младе Софије, око које се врти цела прича, глуми Тијана Караичић Радојичић.
"Нисам у тим годинама, те тинејџерске године су јако далеко, тако да се са годинама ваљало изборити, а са друге стране је филм јако популаран и требало је да оправдамо очекивања да представа буде подједнако успешна као и филм."
А представа „Лето када сам научила да летим“награђена је Специјалном наградом за репертоарски потез којим позоришна уметност доприноси култури мира и међугенерацијског дијалога, што говори више него довољно о ни мало лаком подухвату са којим се достојно изборило Народно позориште из Ужица.
1. Награда МАЛИ ЈОАКИМ за драмски текст додељује се Јасминки Петровић и Бранислави Илић
2. Награда МАЛИ ЈОАКИМ за ауторску музику додељује се Игњату Милићевићу
3. Награда МАЛИ ЈОАКИМ за глумачко остварење додељује се Биљани Здравковић
4. Награда МАЛИ ЈОАКИМ за глумачко остварење додељује се Драгани Врањанац
5. Награда додељује се представи „Лето када сам научила да летим“Специјалном наградом за репертоарски потез којим позоришна уметност доприноси култури мира и међугенерацијског дијалога
