Према подацима Института Батут, у Србији је до 12. јануара велики кашаљ потврђен код 1.051 особе. У Златиборском округу је обухват вакцином која штити од великог кашља висок, а прошле године су регистрована два појединачна случаја оболелих од великог кашља, саопштили су за Радио Луну из Завода за јавно здравље Ужице.
Велики кашаљ (пертусис) познат у народу као магарећи кашаљ је заразна инфекција коју узрокује бактерија бордетела пертусис и захвата дисајне путеве.
– Честа је код деце и одликује се упорним кашљем, а код мале деце може доћи и до напада кашља и зацењивања. Такође може доћи и до повраћања након кашља или застоја дисања. Кашаљ може да траје и дуже од месец дана, а у просеку траје око две недеље. Због вакцинације која подиже имунитет чешће се јављају блажи облици великог кашља. Понекад је велики кашаљ теже разликовати од неког другог кашља који настаје због других узрочника, рекла је др Катарина Ристовић из Завода за јавно здравље Ужице.
Велики кашаљ је скоро била заборављена болест услед вакцинације, казала је начелник Дечијег диспанзера у Ужицу Новка Гарабиновић, пошто је била успешна вакцинација када је обухват био преко 95 посто.
–И тада у једном периоду нисмо имали велики кашаљ. Сада се опет јавља због нередовно вакцинисаних и због другог типа вакцине који се даје, то је компонента пентаксима која се даје деци, и очигледно после укидања вакцинације у четвртој години против великог кашља која је била до пре 20 година, од тада заштита од вакцине против великог кашља је на 10, 15 година и зато се поново јавља велики кашаљ. Како се појави у популацији као и грип он се јавља спорадично, али је његово ширење јако брзо, нагласила је Гарабиновић.
Бактерија бордетела пертусис је јако вирулентна што значи симптоми се јављају врло брзо после заражавања и лако се шири јер је то, како каже др Гарабиновић кашаљ који је јак и интезиван и те капљице се преносе у цео простор у коме се борави.
–Болест се јавља у три фазе. У првој као обичан грип, кад почне да се слини и кашље, да би након тога у периода од две, три недеље почео кашаљ да се јавља интезивије долази до зацењивања у епизодама, и онда иде трећи период који је период оправка. Траје око три месеца. Када неко каже да кашље дуже од два месеца то је нама сигнал да великог кашља има. У свом раду сам скоро имала случај да је тата кашљао више од два месеца, дете кашље, и послала сам да се ураде антитела на пертусис и добила позитиван одговор, наводи др Гарабиновић и истиче да су јако осетљива деца најмањег узраста до годину дана, јер су дисајни путеви уски, зато што је количина секрета велика и надржај такав да они немају мишиће да се боре са тим кашљем.
Вакцинација се спроводи одавно кроз вакцину Ди-те-пер, а сада ДТаП. У Србији је вакацинација почела 1959. године, али 70- година је кренула организованија вакцинација где је постигнут обухват којем се тежи и заправо онако како се спроводи, а то је да обухват деце одређеног узаста када се вакцинишу буде већи од 95 посто, каже др Ристовић.
–Редовна вакцинација се спроводи у првој години живота са три дозе вакцине од два до шест навршених месеци. Ревакцина је у другој години, као и пред полазак у школу на систематском прегледу у шестој, седмој години живота. У Златиборском округу је обухват добар, па се ретко јавља велики кашаљ код особе која није потпуно вакцинисана или која је из неког разлога прескочила вакцинацију или због других објективних здравствених разлога није могла да прими вакцину, навела је Ристовић.
Према њеним речима, одрасла особа може да се зарази великим кашљем и то уколико су пропустили вакцинацију или нису примили све дозе заштите.
–Вакцинисани се могу заразити великим кашљем, али неће имати симптоме или ће бити блажи и неће указивати да је у питању та инфекција. Вакцинација спречава развијање болести, не значи да не можете да се заразите. Вакцинисана особа оболела од великог кашља може, уколико се код ње развије инфекција, да буде преносник великог кашља, објаснила је др Ристовић.
Према подацима Дечијег диспанзера Ужице у 2023.години је у Ужицу у првој години обухват вакцинације био 98 посто, а у другој години ревакцином 92, 58 одсто, казала је др Гарабиновић.
– Битно је да обухват вакцинације против великог кашља буде велики. Јер пертусис се шири брзо, вакцинација са само малим падом од 5 до 10 посто дозвољава му простор да се лако шири и преноси. Велики кашаљ ће се јављати и зато што деца, од када је укинута у четвртој години вакцинација против пертусиса, имају тај прозор, али је супер за оне који су вакцинисани, они бар имало имају имунитет на велики кашаљ. Они који нису вакцинисани немају и они ће ширити епидемију. Сви који су вакцинисани и ревакцинисани, кад дођу у контакт са великим кашљем, у мањем су ризику да оболе или благо обољевају, јер није 100 посто заштита од вакцина, рекла је др Гарабиновић.
Према иницијативи Института Батут постоји предлог да се допуни вакцинација против великог кашља деце у осмом разреду када они примају још једну дозу дифтерије тетануса, а постоји и варијанта да се одрасли вакцинишу против великог кашља и за сада је то на нивоу иницијативе, саопштили су из Завода за јавно здравље Ужице.
Докторка Гарабиновић сматра да је то добра иницијатива.
– Мислим да ће та вакцина у осмом за оне који су примили за упис у школу вакцину тетраксим који садржи компоненту пертусиса бити одлична заштита, али за оне који нису примили тетраксим требало би и пре, можда у петом разреду дати ревакцину против пертусиса, јер сигурно ће се закључити да тај ацелуларни пертусис, који је компонента пентраксима, штити мање него некадашњи целуларни пертусис који се давао као једнокомпонентна вакцина, навела је др Гарабиновић.
