Бављење криминалом као занатом и насилничко понашање које се понавља од данас је обавезно строжије санкционисано, јер је почела примена измена Кривичног законика (КЗ) које предвиђању нова правила за кажњавање повратника у извршењу кривичних дела са умишљајем, по систему "три ударца".
Ове одредбе се пре свега односе на кривична дела са елементима насиља, имовинска кривична дела, трговину наркотицима, држање и ношење оружја без дозволе.
Поред ове опште измене, измене закона доносе пооштравање минимума и максимума казни за низ кривичних дела са елементима насиља, затим нова кривична дела, као и нову врсту кривичне санкције - доживотни затвор, која мења постојећу најстрожу казну 30 до 40 година.
Државни секретар Министарства правде Радомир Илић за Тањуг појашњава да нова законска решења предвиђају да ће суд морати повратнику да изрекне казну изнад половине распона прописане казне, уколико је већ два или више пута осуђен за кривична дела учињена са умишљајем на затворску казну од најмање једну годину.
Исто важи и ако од дана отпуштања са издржавања изречене казне до извршења новог кривичног дела није протекло пет година, указао је Илић.
До сада је овај вид кажњавања био факултативан - било је остављено суду на оцену да ли ће повратника и у којој мери строжије казнити, док ће за сва кривична дела у поврату извршена након 1. децембра, суд бити обавезан да примени нове одредбе о строжијем кажњавању.
"То значи да ће, под наведеним условима, на пример за кривично дело за које је прописана казна од шест месеци до пет година затвора, вишеструки повратник морати да буде осуђен на казну вишу од две и по године затвора", навео је државни секретар.
Удружење судија и тужилаца подржава овај систем кажњавања јер, како сматра, ако су се лица заиста определила за вршење крвичних дела, онда треба да буду и на одговарајући начин санкционисана. Због високог процента условних осуда за лакша кривична дела, закон је сада предвидео да суд може условну осуду да изрекне учиниоцу када му утврди казну мању од две године затвора, као и за кривична дела за која се може изрећи казна до осам година затвора, уместо 10 година колико је предвиђено досадашњим закоником.
Измене КЗ-а предвиђају и повећане казне за мучитеље и убице животиња са једне на две године затвора, а за оне који приређују борбе паса или других животиња миминум казне је повећан са три на шест месеци затвора. У том случају максимална казна је остала три године уз новчану казну.
Када су у питању кривична дела у вези са производњом и трговином дроге убачен је нови члан који казном од пет до 15 година затвора санкционише оног који: ради продаје, нуди на продају или без наканде ради даљег стављања у промет даје опојне дроге малолетном лицу, душевно болесном лицу, лицу које је привремено душевно поремећено, лицу које је теже душевно заостало или лицу које се лечи од зависности од дроге.
Исти члан предвиђа исту казну и за онога ко ставља у промет опојну дрогу помешану са супстанцом која може довести до тешког нарушавања здравља или ко ово дело изврши у школи или у њеној непосредној близини или у затвору, јавном локалу, јавној приредби.
Исте казне су предвиђене ако ово дело учини службено лице, лекар, свештеник, наставник или васпитач искоришћавањем свог положаја или ако за извршење тог дела искористи малолетно лице.
Извор: Курир
