Програм "Златиборског културног лета" настављен је синоћ концертом Кикија Лесендрића и „Пилота“ . Концерт је почео песмом "Неверна си ми", а наредних два сата, колико су Пилоти свирали за златиборску публику, низали су се хитови: "Позови ме", "Чини ми се да ти срце јаче куца", "Не веруј у идоле", "Сећам се", и многи други.
https://www.youtube.com/watch?v=bBg_76yiH-8&feature=youtu.beИако прогнозиране, киша и грмљавина су у широком луку заобишле ове вечери Краљев трг на Златибору где је изгледало да је са концертом Кикија Лесандрића кренуло право лето.
„Од неког маја па до данас смо свирали пуно концерата. Углавном је време било полукишовито, неки чудни облаци су нас пратили.. Громови су нам ударали у бину, али смо преживели и ми и публика. Чини ми се да ће овде бити лепо вече, право летње, што од Златибора и очекујемо. Овде је дивно кад је топло“, прокоментарисао је Кики на почетку разговора.
Поред градова у Србији, Кики и „Пилоти“ су концерте држали у већим градовима суседних земаља, а по први пут и у Москви где ће се вратити у септембру. До краја јула сваки дан им је испланиран, што не чуди јер су хитови које су створили `80-тих и `90-тих година, бесмртни.
„Лепо је кад чујемо да неки нови клинци певају „Лето“,„Кад сањамо“, „Као птица на мом длану“, песме које су из прошлог века. Чини ми се да се тада и другачије живело, мало спорије, све је било темељније. Цела моја генерација људи, од Бајаге, Чорбе, Ван Гога, сви су остали и данас на бини и праве опет музику која је јако добра.“
О данашњој музици и колегама чији рад поштује, Лесандрић каже:
„Свиђају ми се, рецимо, „Дубиоза колектива“ „Тропико“ и „Лексингтон бенд“. Они су дивни момци, првенствено, то је та нова генерација која свира музику другачију од наше.Такође и Дејан Петровић који је направио велики помак од класичне (гучеанске) трубе до тога да свира рокенрол и да има светски наступ“.
А наступ Кикија и „Пилота“ пред златиборском публиком је био онај прави јер су, у два сата трајања, успели да својом музиком премосте генерацијски јаз, зауставе време и избришу све бриге света.
Мирјана Ранковић Луковић