У Библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини је промовисан романа Вељка Мијушковића " Пре него Ђаво дође по своје". Да на овај роман, иначе ауторов првенац , треба обратити пажњу, говори и чињеница да је на списку романа предложених за НИН-ову награду.
Вељко Мијушковић, професор на Економском факултету Универзитета у Београду , аутор је више стручних књига, а роман " Пре него Ђаво дође по своје" му је прво, али никако последње, књижевно остварење јер, како каже, увелико ради на другом роману. За стварање првог роман се одлучио једноставно тако што је осетио потребу управо за писањем, и то - трилера.
"Ја сам имао дуго времена жељу да нешто напишем , мада то нисам никад конкретизовао, а онда, када сам стицајем околности гледао једну мини серију на ТУ-у једна сцена из те серије ми је дала идеју за заплет који је другачији код мене, али који је био основа да би се књига написала. Роман третира деведесете године 20. века уз сав турбуленти период који се тада одвијао, али је више фокусиран на једну микро-причу, љубавну уз елементе политике који додатно чине заплет узбудљивим, бар тако кажу читаоци. Ту је један амбициозни политичар који жели касније да постане председник државе, једна такође амбициозна и веома бескрупулозна деканица факултета, млади адвокат који је био перспективан у једном моменту па посрнуо услед животних прилика, његова супруга која је психолог али прилично неуравнотеженог понашања... Има доста различитих актера", рекао је за "Златибор прес" писац.
За издавача, „Службени гласник“, објављивање Вељковог романа такође је било излет у нешто другачије воде. Како каже једна од уредника ове престижне издавачке куће, Весна Смиљанић Рангелов, политика „Гласника“ је таква да објављује оне романе који се баве уметничком књижевношћу. Овим трилером се прелази на тзв. жанровски садржај.
"Ово је 21. век и време је постдемократије, постистине, постжанра,и жанровска књижевност је добила доста тога на тежини и прилично је изједначена са оним што се некад доста строго разумело као уметничка књижевност. Са становишта "Службеног гласника" је било интересантно да направимо ми тај корак у непознато који је обећавао вансеријску авантуру, и најзад смо и добили то што смо тражили", истакла је уредница.
„Пре него Ђаво дође по своје“ може се сматрати и антрополошким штивом јер прати кретања у друштву и његове трансформације и девијације преломних деведесетих година. Штиво се чита брзо и лако, али се о њему размишља и дуго након читања, нагласила је уредница. Да на овај роман треба обратити пажњу, говори и чињеница да је на списку романа предложених за НИН-ову награду.
Мирјана Ранковић Луковић
