Писац, новинар и публициста Влада Арсић одржао је у четвртак књижевно вече у Чиготи представивши књижевни опус који се може поделити на два дела – историсјки романи и књиге о савременим опасностима по омладину. Арсић у својим делима комбинује истраживачки рад и истините догађаје са фикцијом и измишљеним ликовима.
Приче и подаци које је Арсић пронашао као новинар репортер претвориле су се идеје за шест књига. Међу њима су три историјска романа у којима је аутор истраживањем дошао до података које је помешао са фикцијом као везивним ткивом. Такав је и трилер Ноћ архангела која на јединствен начин прати судбину потомака Карађорђевих убица.
- Први инпут да напишем ту књигу било је предање које сам чуо негде у Шумадији да је последњи потомак Николе Новаковића, вождовог убице и момка Вујице Вулићевића који је замахнуо секиром, страдао у биоскопу „20. октобар“ 1960.године. За мене је то био невероватан податак, ушао сам у архиве, прочитао све што је везано за тај догађај и схватио да међу 70, 80 повређених био један момак који је погинуо, али он није имао везе са Новаковићима. Ипак, највећа жртва атентата била је 19 – годишња студенткиња која је тада остала без обе ноге и касније се заиста показало да је потомак Николе Новаковића.
Некадашњи новинар и уредник Преса, Политикиног забавника, Илустроване Политике је расветлио и трагичне догађаје који нису имали велику пажњу јер су из разних разлога заташкани. Тема романа Кад звона занеме је епидемија пегавог тифуса у Србији 1915. године, док се у књизи Бродолом Арсић бави потопом брода на ушћу Саве у Дунав 1952. године са 126 страдалих.
- Можда најилустративнији пример тог заташкавања је огромна несрећа у срцу Београда, та речна катастрофа која никада, ниједног дана није била на насловним странама тадашњих новина. Сазнао сам и зашто, зато што је несрећа била 9. септембра, а већ сутрадан је наша велика ратна морнарица непотопива, како се представљала славила је свој велики јубилеј, 10 година од оснивања чему је присуствовао и Јосип Броз Тито. Вероватно су уредници схватили да би било незгодно да на истој страни објаве причу о бродској несрећи и непотопивој ратној морнарици.
Арсић се бави, и како каже, пошастима модерног друштва као што су наркоманија, секс трефикинг, безбедност деце на интернету кроз романе Лопатање ђавола, Изгубљене у магли и Армагедон инспирисане истинитим догађајима.
- Та друга врста књига за коју кажем да не волим да пишем јер су врло мучне, са друге стране сматрам да су корисније, да имају прагматичнију сврху јер засита сматрам да кроз те романе најлакше је спознати потенцијалне ризике и опасности које нас вребају.
Педесетчетворогодишњи писац искористиће и причу из златиборског краја о сердару Мићићу за његову нову књигу Урнебесна Србија у којој ће се наћи мање познати подаци и анегдоте из домаће историје.
