Концерт Eтно удружења „Завичај“ из Злакусе и КУД а„Фолклор је више од игре“ из Београда (видео)

Концерт Eтно удружења „Завичај“ из Злакусе и КУД а„Фолклор је више од игре“ из Београда

Петак вече на Краљевом тргу био је резервисан за традиционалну игру и песму, и упркос лошем времену концерт су одржали Eтно удружење „Завичај“ из Злакусе и КУД „Фолклор је више од игре“ из Београда. 

Етно удружење „Завичај“ основано је 2005. године у „Терзића авлији“, и броји више од 250 чланова. Поред фолклора ово Удружење се бави, старим занатима и израдом ношњи, сеоским туризмом и екологијом.  Омладински ансамбл извео је  шест тачака,од којих су: „Игре из Централне Србије“, „Игре из ужичког и златиборског краја“,  шаљива кореографија „Банатска хомореска“, „Игре из Боселеградског крајишта“ и „Шопски блок „, игре из Источне Србије.

„На Златибору наступамо сваког лета у оквиру туристичке летње сезоне, а последњих 15 година смо наступали широм света, у Јужноафричкој Републици, Москви, Риму, Паризу, Венецији, Варшави, Инстанбулу. За време постојања Етно удружења „Завичај“,  пропутовали смо доста и радо се одазивамо на наступе који се одржавају у нашем крају. Злакуса је најпознатија по старом грнчарском занату,од 2020. године се налази на Унесковој листи неметеријалне културне баштине  “, рекао је Саша Дрндаревић. 

Млади КУД из Београда „Фолклор је више од игре“  основан је прошле године и до сада броји око 100 чланова. На Златибору су наступили омладински и дечији ансамбл, са одиграним кореографијама: „ Жал за младост“, „Удаде се јагодо“, „Банат“, а посебну пажњу привукла је кореографија из Македоније  „Зашто си ме мајко родила“. О аутентичном приступу, неговању традиције и специфичностима њиховог наступа више је рекла директорка КУДа, Сандра Будимир. 

„Оно што је другачије и по чему се наш КУД разликује јесте да не изводимо класичне изворне кореографије, већ се трудимо да кореографије буду као мале позоришне представе, које имају причу од почетка до краја. Трудимо се да заинтересујемо публику и  да изазовемо неку емоцију код њих, некада је то суза, осмех, а некада жал за младост“. 
 

Сања Глишовић